Moji radovi na izložbi "Žene slikari", Majdanpek, od VI izložbe 2008. do XX izložbe 2022. godine.

"Treća čaša gneva božjeg"

(akril na lesonitu; 50 x 50 cm)

VI Međunarodna izložba "Žene slikari" 2008. Majdanpek

"Iskušenje" i "Spasenje"

(akril na kartonu; 50 x 50 cm)

XX Međunarodna izložba "Žene slikari" 2022. Majdanpek

Za izložbu "Žene slikari" saznala sam na sajtu "Mreža kreativnih ljudi" davne 2008. godine i prijavila se na konkurs za učešće na VI izložbi koja je postala i međunarodna. Od tada učestvujem svake godine i srećna sam kada mi selekciona komisija prihvati radove za izlaganje.

Dok stvaram slike trudim se da budem autentična i da me srce vodi.

A L B U M 

(30 slika)

Priredila: Nadica Janić

XX Međunarodna izložba "Žene slikari" 2022. Majdanpek

Na konkursu za XX Međunarodnu izložbu „ŽENE SLIKARI“ 2022. učešće su uzele 109 umetnice sa 181 radom iz 7 zemalja: Savezna Republika Nemačka, Republika Hrvatska, Republika Severna Makedonija, Slovenija, Crna Gora, Republika Srpska BiH i Srbija.
 

Selekciona komisija odnosno žiri izložbe „ŽENE SLIKARI“ 2022. su:

- Ljubomir Filipović, akademski slikar - predsednik komisije;

- Ivan Živanović, master vajarstva - član komisije i

- Vojin Rupić, nastavnik likovnog vaspitanja - član komisije.

Na izložbi učestvujem sa dva rada:

"Iskušenje"

(akril na kartonu; 50 x 50 cm)

"Spasenje"

(akril na kartonu; 50 x 50 cm)

"Iskušenje"
(akril na kartonu; 50 x 50 cm)
Autor: Nadica Janić

"Spasenje"
(akril na kartonu; 50 x 50 cm)
Autor: Nadica Janić

A L B U M

Otvaranje ižložbe je 24. septembra 2022. u Velikoj galeriji Centra za kulturu Majdanpek i traje do 24. oktobra 2022. godine.

Priredila: Nadica Janić

Izložba "Žene slikari" - dve decenije ženskog likovnog pisma

Velika galerija Centra za kulturu Majdanpek

Postavka XX Međunarodne izložbe "Žene slikari" 2022.

                    

Pre ravno dve decenije Udruženje za Majdanpek poklonilo je Majdanpečankama kao osmomartovski poklon likovnu izložbu na kojoj su izlagale isključivo žene.

I svih ovih godina jedini ograničavajući faktor za učešće na izložbi, koja je za par godina dobila međunarodne okvire, je da to budu umetnice.

Za ovogodišnju, jubilarnu 20. prijavilo se više od stotinu umetnica i osam evropskih zemalja, računajući i Srbiju.

Minulih 20 godina okupljanje lokalnih umetnica u prvih godinu, dve “preskočilo” je prvo opštinske, a potom i granice Srbije i vremenom za “Žene slikare” ni Amerika, ni Australija više nisu bile daleko.

Temelj – da pravo učešća imaju samo umetnice, sa ili bez akadamskog obrazovanja je zadržana, a kako su odmicale godine, sem slikarki, sada na ovoj izložbi sa jedinstvenim konceptom, izlažu i umetnice koje se bave grafikom, skulpturom, crtežom i digital artom iz Srbije i sveta.

-Izložba, osim što je jedinstvena u Srbiji i šire, opravdala je svoje postojanje izvukavši na kulturnu scenu mnoge žene koje ne samo da nisu izlagale do tada, nego se od tada ozbiljno bave umetnošću – konstatuje za Danas učiteljica u penziji i umetnica Ljiljana Stevanović čiju je ideju da se organizuje izložba na kojoj će učestvovati samo žene, 2003. godine prihvatilo i realizovalo Udruženje za Majdanpek.

-Majdanpek je tada bio samo rudarski gradić, u ne baš dobrom stanju, tavorilo se i u rudarstvu i u zlatarstvu. Uprkos tome ili možda baš zato, u kulturi su počele da se dešavaju značajne stvari. I niko baš, tada, tih prvih godina, nije ni pomislio da ćemo dočekati 20 godina trajanja izložbe – priseća se inicijatorka “Žena slikara” Ljiljana Stevanović, naglašavajući da su ljudi iz Udruženja voleli Majdanpek i činili sve da mu kroz kulturu vrate stari sjaj.

Njihov entizijazam je izgleda bio zarazan jer se posle par godina organizacije ove izložbe prihvatio Centar za kulturu Majdanpek koji je zajedno sa Udruženjem za Majdanpek ovom manifestacijom afirmisao i predstavljao žene umetnice iz zemlje i sveta, istovremeno afirmišući umetnost, kulturu i kulturni turizam.

U majdanpečkom Centru za kulturu ponosni su na to što ova lepa priča traje i danas, što se ustalila i postala deo tradicije Majdanpeka. I oni, kao i majdanpečka likovna publika koja je rasla zajedno sa izložbom, uživa u radovima imetnica iz raznih oblasti likovnog stvaralaštva, od klasičnih do modernih digitalnih, saznajemo u ovoj ustanovi kulture.

- Na dosadašnjih 19. izložbi predstavljeno je preko 4.000 radova 2.700 umetnica iz 20 zemalja, a za ovogodišnju nam je stigao 181 rad za pet takmičarskih kategorija i ovo je uobičajeni broj radova za međunarodnu izložbu “Žene slikari”. Odziv umetnica je na nivou poslednjih nekoliko godina i kao i obično, najviše radova pristiglo je za kategoriji slikarstvo gde je bila najveća konkurencija – kazao je za Danas organizator programa u Centru za kulturu Majdanpek, Dragan Klčesko.

Kao i na prethodnim i na 20. Jubilarnoj izložbi osim Gran pri nagrade koja umetnici omogućava samostalnu izložbu u Majdanpeku, u svakoj od pet kategorija nagrađuju se najbolji radovi.

Selekcioni žiri kojim je predsedavao akademski slikar, Ljubomir Filipović, odlučio je da Velika nagrada izložbe Gran pri “Žena slikara” ove godine pripadne pripadne slobodnoj umetnici iz Sombora, Saši Vulić za ciklus “Neizgovorene reči”.

Inače, u kategoriji slikarstvo umetnice iz zemlje i inostranstva konkurisale su sa 85 radova, za kategoriju crtež stiglo je 11 radova, šest za kategoriju grafika, tri u kategoriji skulptura i četiri za digital art.

– Kada su motivi u pitanju najviše je bilo pejsaža i portreta i na dosta radova bile su zatupljene apstrakcije. Žiri se nije bavio obrazovanjem umetnica, imaju li akademsko obrazovanje ili ne i prvo što smo ocenjivali je inventivnost i jedinstvenost, da li rad poseduje sve potrebne likovne elemente. Dosta pristiglih radova je zadovoljavalo kriterijume pa je trebalo izvagati i izabrati najbolje, a mi smo to radili i kroz međusobni razgovor članova žirija - izjavio je za Danas predsednik žirija izložbe akademski slikar Ljubomir Filipović.

Zajedno sa nastavnikom likovne kulture Vojinom Rupićem i masterom vajarstva Ivanom Živanovićem, članovima žirija, Filipović je doneo odluku da prva nagrada za slikarstvo pripadne akademskoj slikarki i profesorki likovne kulture Živki Suvić iz Sremske Mitrovice za rad u kombinovanoj tehnici „Rapsodija u žutom“.

Prva nagrada za crtež pripala je samostalnoj umetnici iz Beograda Nataši Nadaždin za rad “Košava 1”, a prva nagrada za grafiku diplomiranoj likovnoj umetnici iz Prijedora Andrei Krnetić Grbič za rad “Sova”.

Dizajnerka tekstila i odeće iz Gornjeg Milanovca Jasmina Petrović autorka je “Tajne” prvonagrađene skulpture, a u digital artu prva nagrada pripala je radu iz ciklusa „Vortex“ doktora likovnih umetnosti iz Beograda Jeleni Trajković Popivoda.

Žiri je pohvalu za slikarstvo dodelio slikarski iz Sremske Mitrovice, Veri Đuričković za rad „Teret vremena“.

Nagrade će umetnicama biti uručene u subotu, 24. septembra na otvaranju 20. Međunarodne izložbe “Žene slikari” u velikoj sali Centra za kulturu Majdanpek.

- I ovogodišnja izložba je potvrdila da se “Žene slikari” prepoznaju širom Srbije i da uspostavljeni koncept nije potrebno menjati. Umetnice rado učestvuju na našoj izložbi što pored ostalog pokazuje i podatak da između najmlađe i najstarije ovogodišnje umetnice ima ravno 70 godina. Najstarija je Štefica Radovanov iz Sremske Mitrovice, likovni pedagog i slikarka koja ima 91, a najmlađa je Marija Kuruzović iz Beograda studentkinja FLU koja ima 21 godinu – zaključuje Dragan Klčesko

Otvaranje jubilarnih “Žena slikara” centralni su događaj programa koji je Centar za kulturu Majdanpek pripremio za umetnice čiji se dolazak očekuje u subotu.

- Dan uoči biće otvorene dve izložbe: izložba radova Udruženja umetnika Majdanpek, kao i izložba crteža “Znakovi pored puta” Mire Kosanović, prošlogodišnje dobitnice Gran pri nagrade izložbe “Žene slikari”, a za gošće će u subotu biti organizovan obilazak stalne postavke Muzeja u Majdanpeku, Crkve Svetih apostola Petra i Pavla, panoramsko razgledanje majdanpečkog rudnika, kao i obilazak Rajkove pećine, kao i izložbe Mire Kosanović “Znakovi pored puta” i “Naš svet u malom” Udruženja umetnika  Majdanpek. Završnicu će činiti dodela nagrada i pohvala – kaže Gordana Mitrović iz Centra za kulturu Majdanpek.

Centar za kulturu Majdanpek će se ovom prilikom zahvalnicama odužiti obrazovnim i ustanovama kulture za podršku koju godinama pružaju organzaciji ove jedinstvene izložbe.


Tekst: Jelena Bujdić Krečković

Izvor: Danas 23. septembar 2022.

Priredila: Nadica Janić

Nagrade i priznanja jubilarne XX Međunarodne izložbe “Žene slikari” 2022. Majdanpek

Više od stotinu umetnica iz više zemalja Evrope, sa dvostruko više radova konkurisalo je za učešće na 20. jubilarnoj izložbi “Žene slikari” u Majdanpeku.

Selekcioni žiri kojim je predsedavao akademski slikar, Ljubomir Filipović, objavio je imena dobitnica prve nagrade u svih pet kategorija: slikarstvo, crtžež, grafika, skulptura i digital art, kao i velike nagrade izložbe.

Na konkurs koji je bio otvorn od aprila do avgusta svoje radove poslalo je 109 umetnica iz Nemačke, Hrvatske, Severne Makedonije, Slovenije, Crne Gore, Republike Srpske, Bosne i Hercegovine i Srbije.

- Pristigao nam je 181 rad za pet takmičarskih kategorija i ovo je uobičajeni broj radova za međunarodnu izložbu “Žene slikari”. Odziv umetnica je na nivou poslednjih nekoliko godina i kao i obično, najviše radova pristiglo je za kategoriji slikarstvo gde je bila najveća konkurencija – kazao je za Danas organizator programa u Centru za kulturu Majdanpek, Dragan Klčesko.

U majdanpečkoj ustanovi kulture saznajemo da su umetnice u kategoriji slikarstvo konkurisale sa 85 radova, kao i da je znatno manje radova pristiglo za ostale četiri kategorije.

Za kategoriju crtež stiglo je 11 radova, šest za kategoriju grafika, tri u kategoriji skulptura i četiri za digital art.

-  Kada su motivi u pitanju najviše je bilo pejsaža i portreta i na dosta radova bile su zatupljene apstrakcije. Žiri se nije bavio obrazovanjem umetnica, imaju li akademsko obrazovanje ili ne i prvo što smo ocenjivali je inventivnost i jedinstvenost, da li rad poseduje sve potrebne likovne elemente. Dosta pristiglih radova je zadovoljavalo kriterijume pa je trebalo izvagati i izabrati najbolje, a mi smo to radili i kroz međusobni razgovor članova žirija- izjavio je za Danas predsednik žirija izložbe akademski slikar Ljubomir Filipović.

Zajedno sa nastavnikom likovne kulture Vojinom Rupićem i masterom vajarstva Ivanom Živanovićem, članovima žirija, Filipović je doneo odluku da Gran pri, velika nagrada izložbe pripadne slobodnoj umetnici iz Sombora, Saši Vulić za ciklus “Neizgovorene reči”.

Dobitnica prve nagrade za slikarstvo je akademski slikar i profesor likovne culture Živka Suvić iz Sremske Mitrovice za rad u kombinovanoj tehnici „Rapsodija u žutom“.

Prva nagrada za crtež pripala je samostalnoj umetnici iz Beograda Nataši Nadaždin za rad “Košava 1”, a prva nagrada za grafiku diplomiranoj likovnoj umetnici iz Prijedora Andrei Krnetić Grbič za rad “Sova”.

Dizajnerka tekstila i odeće iz Gornjeg Milanovca Jasmina Petrović autorka je “Tajne” prvonagrađene sculpture, a u digital artu prva nagrada pripala je radu Iz ciklusa „Vortex“ doktora likvnih umetnosti iz Beograda Jelene Trajković Popivoda.

Žiri je pohvalu za slikarstvo dodelio slikarski iz Sremske Mitrovice, Veri Đuričković za rad „Teret vremena“.

Jedinstvenost po kojoj se “Žene slikari” izdvajaju, da izlažu samo žene umetnice, sa ili bez akadamskog obrazovanja zadržana je pune dve decenije, a umetnice iz zemlje i sveta su prepoznale da ova manifestacija afirmiše i predstavlja “žensko pismo”.

- Umetnice rado učestvuju na našoj izložbi što pored ostalog pokazuje i podatak da između najmlađe i najstarije ovogodišnje umetnice ima ravno 70 godina. Najstarija je Štefica Radovanov iz Sremske Mitrovice, likovni pedagog i slikarka koja ima 91, a najmlađa je Marija Kuruzović iz Beograda studentkinja FLU koja ima 21 godinu  - kazao nam je Dragan Klčesko.

Jubilarna, 20. Međunarodna izložba “Žene slikari” biće otvorena 24. septembra u Centru za kulturu Majdanpek.


Tekst: Jelena Bujdić Krečković

Izvor: Danas, 6. seprembar 2022.

Priredila: Nadica Janić

SPASENJE

"Smrt ne postoji, a samim tim saznanjem, nestaje i strah od nje! I zapamtite: nijedan čovek koji je postojao, nije umro. Pretvorili su se u Svetlost i kao takvi postoje i dalje.

Tajna je u tome da se te svetlosne čestice vrate u prvobitno stanje. Vraćanje u neku od prethodnih energija. Hrist i još neki znali su tu tajnu.

Ja sam tragao za time kako da se očuva ljudska energija. Ona je jedan od vidova Svetlosti u duši, ponekad ravna vrhunskom nebeskom svetlu.

Nisam tragao za tim radi sebe, već radi dobra svih. Verujem da će moja otkrića učiniti ljudima život lakšim i snošljivijim, i usmeriti ih na duhovnost i moralnost."

Nikola Tesla

"Spasenje"

 (akril na kartonu; 50 x 50 cm)

Autor: Nadica Janić

Kako sebe duhovno uzdižemo sve manje nam treba materijalnog. Kao leptir se izvlačimo iz ljušture gusenice, nezasite i nadmene. Duhovni rast je put ka Svetlosti i spasenju.

Čovek mora da ima okvir verovanja. Različite su religije u svetu. I sve su na dobrobit čoveku. Hrišćanstvo daje potpun odgovor na zapitanost o postojanju i putu našeg telesnog i duhovnog bića.

„Vera je tvrdo čekanje onoga čemu se nadamo

i dokazivanje onoga što ne vidimo.“

"Sve je moguće onome koji veruje." (Biblija)

Tajna molitve „Oče naš“ je ključ ka prosvetljenju. Menja nas, usmerava i štiti:

„Oče naš,

koji si na nebesima,

da se sveti ime Tvoje,

da dođe Carstvo Tvoje,

da bude volja Tvoja

i na zemlji kao na nebu.

Hleb naš nasušni daj nam danas

i oprosti nam dugove naše,

kao što i mi opraštamo dužnicima svojim

i ne uvedi nas u iskušenje,

no izbavi nas od zloga.“

Hrist, Bogočovek i Spasitelj bdi nad nama. Čudesna molitva: „Gospode Isuse Hriste, Sine Božji, pomiluj me grešnog“, rasterećuje od iskušenja, ublažava duševnu bol i vraća sjaj u očima.


Nadica Janić

"Duhovni rast"- fragment slike "Spasenje"

Leptir predstavlja dušu i besmrtnost. U hrišćanskoj tradiciji simbol je uskrsnuća.

"Hrišćanstvo" - fragment slike "Spasenje"

U većini tradicija riba je simbol božanskog dara, plodnosti i života. U hrišćanstvu, riba je simbol krštenja, besmrtnosti i uskrsnuća. Na početku širenja hrišćanstva, u tajnosti, kao znak prepoznavanja sledbenika Hristovog učenja, hrišćanstvo je prikazivano jednostavnim crtežom ribe sa dve ukrštene linije i rebusom ΙΧΘΥΣ – ICHTHUS (Iesous Christos Theou Huios Soter) što znači Isus Hrist, sin Božji, Spasitelj. Tek nakon Konstantinove vizije krsta 312. godine, ovaj znak postaje zaštitni simbol hrišćanstva.

"Ključ ka prosvetljenju" - fragment slike "Spasenje"

Ključ je simbol vlasti i moći. Označava oslobođenje, znanje, misterije,  inicijacije. U hrišćanstvu, ključ je amblem sv Petra kao čuvara nebeskih vratnica. U Bibliji, apostol Matej u svom jevanđelju (16,19) navodi Isusove reči upućene Petru: “I daću ti ključeve od carstva nebeskoga: i što svežeš na zemlji biće vezano i na nebesima…“. 

"Hrist" - fragment slike "Spasenje"

Hristogram (Chi-Rho) je najstariji poznati monogram za Hrista. Chi (x = ch) i Rho (p = r) su prva tri slova 'Christos' u grčkom jeziku. Datira još od 4. veka kada je car Konstantin vidio ovaj simbol na nebu pre odlučujuće bitke i čuo poruku: „Ovim znakom pobedi“. Tako je usvojio simbol za svoju vojsku. Iako postoji mnogo varijacija Chi-Rhoa, najčešće se sastoji od preklapanja dva slova X i P.

Literatura:

„Mali rečnik tradicionalnih simbola“, Mario Lampić
Libretto, Beograd 2000.


Priredila: Nadica Janić

ISKUŠENJE

 

"Iskušenje"
 (akril na kartonu; 50 x 50 cm)
Autor: Nadica Janić

Zlokobno oko Zla prati nas na ovozemaljskom putu. Živimo sada u satanskom vremenu. U spirali prolaznosti i propadljivosti saplićemo se u mreži strasti, materijalnih prohteva, koristoljublja…

Najveći pokretač ljudskog bića je strast, toplina i uzdrhtalost od želje. Ah, ta lepa crvena jabuka! Zagrišću je s njim, naslađivati se, pomisli Eva. Iako ih je Tvorac zavetovao da ne jedu voće sa Drveta znanja, po nagovoru zmije, ubra je Eva, podeli sa Adamom… i udaljiše se od Boga saznavši šta je dobro i zlo i osetiše bol srama.

Iz strasti ljubavi, nadahnut Duhom Svetim nastaje život. Još pri prvom koraku otvara se put slobode izbora. Iskušenje stvara svet dobra i svet zla. Kroz šiblje se provlačimo, gmižemo zmijskim putem i snagom volje, vere i nade uzdižemo ka svetlosti.

Velika snaga energije kosmosa nam treba da opstajemo u vrtlogu iskušenja. Snaga ne izvire iz fizičkog bića. Snaga je u besmrtnoj duši, izvire iz očiju i širi se oko nas u bojama duge.


Nadica Janić

"Oko Zla" - fragment slike "Iskušenje"

Oko je simol svih bogova sunca. Jednookost je ili simbol zla ili simbol oka prosvetljenja. U hrišćanstvu je simbol svevidećeg Boga sveznanja, moći i svetlosti.

"Strast" - fragment slike "Iskušenje"

Jabuka je simbol ljubavi, radosti i mudrosti ali i varke i smrti. U hrišćanstvu ima ambivalentno značenje - simbol je zla kao iskušljivo i grešno voće čovekovog pada, ali kada je prikazana sa Hristom ili Devicom Marijom, simboliše novog Adama i spasenje.

"Zmijski put" - fragment slike "Iskušenje"

Provlačeći se kroz pukotine, zmija simbolizuje čovekovu skrovitu prirodu i savest. U hrišćanstvu, kao neprijatelj Božji zmija je uzročnik pada u greh i simbol je zla, lukavstva, uništenja. Predstavlja moć zla koju čovek mora da savlada u samom sebi.

 

"Energija kosmosa" - fragment slike "Iskušenje"

Krst Ank je egipatski simbol života. Predstavlja kosmos, sve živo, ljude i bogove. Put je za saznanje tajni, misterija i skrivene mudrosti. Sjedinjuje dva tvoračka principa - nebo i zemlju. Označava i besmrtnost. U ruci ga nosi Maat, boginja istine i svetskog poretka.

Literatura:

„Mali rečnik tradicionalnih simbola“, Mario Lampić
Libretto, Beograd 2000.

Priredila: Nadica Janić

Izložba “Žene slikari” jedinstvena na planeti

Centar za kulturu Majdanpek

Asocijacija za Majdanpek je rudarski grad, ali brend Majdanpeka nisu samo bakar i zlato, već i izložba „Žene slikari“ koja je od 2003. godine prešla put od lokalne priredbe do međunarodne manifestacije ženskog slikarstva. Budući da su učesnice isključivo žene, po koncepciji ova je izložba jedinstvena u svetu, a da je već zauzela svoje mesto u kulturnim dešavanjima svojim učešćem svake godine potvrđuju umetnice iz zemlje i sveta.

Ovog marta navršilo se ravno dvadeset godina od osmomartovske izložbe isključivo umetnica, koju je Udruženje za Majdanpek poklonilo Majdanpečankama za Dan žena.

Okupljanje lokalnih umetnica je kroz godinu, dve preraslo opštinske, pa i granice Srbije, preselilo se čak i na druge kontinente. Za “Žene slikari” ni Amerika, ni Australija više nisu bile daleko.

Jedinstvenost - da pravo učešća imaju samo žene umetnice, sa ili bez akadamskog obrazovanja je zadržana, a sem slikarki, izlažu i umetnice koje se bave grafikom, skulpturom, crtežom i digital artom iz Srbije i sveta.

Na svakoj izložbi osim Gran pri nagrade koja umetnici omogućava samostalnu izložbu u Majdanpeku, u svakoj od pet kategorija nagrađuju se najbolji radovi.

A sve je počelo 2003. godine, kada je ideju Ljiljane Stevanović, učiteljice i umetnice, da se organizuje izložba na kojoj će učestvovati samo žene, prihvatilo i realizovalo Udruženje za Majdanpek.

- Majdanpek je tada bio samo rudarski gradić, u ne baš dobrom stanju, tavorilo se i u rudarstvu i u zlatarstvu. Uprkos tome ili možda baš zato, u kulturi su počele da se dešavaju značajne stvari - priseća se inicijatorka “Žena slikara” Ljiljana Stevanović, naglašavajući da su ljudi iz Udruženja voleli Majdanpek i činili sve da mu kroz kulturu vrate stari sjaj.

Na prvoj izložbi izlagalo je 14 majdanpečkih slikarki, već sledeće godine sa formiranjem Centra za kulturu Majdanpek koji preuzima organizaciju “Žena slikara”, učestvuju umetnice iz čitave opštine Majdanpek i kako kaže Ljiljana Stevanović sledi širenje na okrug, Srbiju, svet.

- I niko baš, tada, tih prvih godina, nije ni pomislio da ćemo dočekati 20 godina trajanja izložbe – rekla nam je umetnica.

Već posle nekoliko godina na konkurs su počeli da pristižu radovi sa gotovo svih kontinenata, a broj učesnica je postao trocifren.

Prisećajući se početaka naša sagovornica posebno ističe doprinos nekadašnjeg direktora Centra za kulturu Majdanpek, slikara Zorana Mitrovića, zahvaljujući kome su se “Žene slikari” pozicionirale u umetničkom svetu.

Iz godine u godinu, ova manifestacija je afirmisala i predstavljala žene umetnice iz zemlje i sveta i istovremeno za cilj imala da stimuliše i afirmiše umetnost, kulturu i kulturni turizam.

Te godine selekcioni žiri je za izlaganje izabrao 378 radova.

- Godinama sam bila samo posmatrač ove međunarodne izložbe i divila se i radovima i organizaciji. Bilo je nemoguće i zamisliti koliko je truda i rada i strpljenja potrebno da bi se jedan takav prelep skup „izneo“ i doveo do samog kraja - rekla nam je Suzana Zdravković, nekadašnja direktorka Centra za kulturu Majdanpek. Sa njom na čelu ove ustanove, održana je 15. po redu izložba.

- Nije to bila „obična“ godina, to je bilo 15 godina izložbe “Žene slikari”. Sa tom brojkom se trebalo nositi i uraditi nešto da se to oseti, vidi i obeleži kako doliči. Nosila sam se mišlju da, sa kvalitetnim timom koji sam imala, mogu sve. Lica umetnica i posetilaca, prisutne emocije, potvrdila su da je Centar za kulturu bio na visini zadatka, a ono što je bilo još važnije je da je Majdanpek postao prepoznatljiv centar kulture - ističe Suzana Zdravković.

U majdanpečkom Centru za kulturu ponosni su na to što ova lepa priča traje i danas, što se ustalila i postala deo tradicije Majdanpeka. I oni, kao i majdanpečka likovna publika koja je rasla zajedno sa izložbom, uživa u radovima imetnica iz raznih oblasti likovnog stvaralaštva, od klasičnih do modernih digitalnih.

Velika galerija Centra za kulturu Majdanpek

- Izložba, osim što je jedinstvena u Srbiji i šire, opravdala je svoje postojanje izvukavši na kulturnu scenu mnoge žene koje ne samo da nisu izlagale do tada, nego se od tada ozbiljno bave umetnošću - konstatuje Ljiljana Stevanović, naglašavajući važnost ,,Male škole slikanja“ koja se dešava svake godine u vreme trajanja izložbe, na kojoj talentovani učenici majdanpečkih škola slikaju, po svom izboru, jednu izloženu sliku.

- Ovo je ozbiljna nadgradnja naše izložbe jer su mnogi od učesnika danas diplomirani umetnici i studenti umetničkih fakulteta - kaže umetnica.

Centar za kulturu Majdanpek ove godine čeka i organizacija jubilarne 20. Međunarodne izložbe „ Žene slikari”. Na dosadašnjih 19. izložbi predstavljeno je preko 4.000 radova 2.700 umetnica iz 20 zemalja.

- Pripreme za jubilarnu izložbu “Žene slikari” počećemo na vreme. U planu je da izložba bude otvorena u septembru, a konkurs za učešće na ovoj tradicionalnoj manifestaciji biće otvoren krajem aprila - kazao nam je organizator programa u ovoj ustanovi Dragan Klčesko.

Tekst: Jelena Bujdić Krečković

Izvor: Danas 9. mart 2022.

Priredila: Nadica Janić

U susret jubileju - dvadesetogodišnjici izložbe ,,Žene slikari"- Majdanpek

"Godina 2003, ko se seća, Majdanpek je bio samo rudarski gradić u ne baš dobrom stanju ni rudarstva ni zlatarstva, jednom rečju, tavorilo se… Uprkos tome, ili možda baš zato, u kulturi su počele da se dešavaju značajne stvari. Već je postojao MajdanArt, radionica za izradu umetničkog nakita, od 2001.

Slikarka Ljiljana Stevanović, osnivač izložbe "Žene slikari"

Udruženju za Majdanpek sam u februaru 2003. predložila da organizujemo izložbu na kojoj će učestvovati samo žene iz Majdanpeka koje se bave umetnošću. Predlog je prihvaćen.

Na prvoj izložbi, 5. marta 2003. učestvovalo je 14 slikarki. Organizator je bilo Udruženje za Majdanpek.

Godine 2004. formira se nova ustanova kulture - Centar za kulturu Majdanpek koji preuzima organizaciju izložbe na kojoj sada učestvuju žene iz opštine Majdanpek. Sledi širenje na region, Srbiju, svet...

Velika galerija Centra za kulturu Majdanpek

Rasli smo, mnogo smo radili... Usledile su godine kada je bilo po 240 učesnica sa preko 400 radova iz slikarstva, grafike, crteža, skulpture, digitalne umetnosti...

Izložba je takmičarskog karaktera, dodeljuju se nagrade za svaku kategoriju i Velika nagrada - Grand prix. Tako je i sada.

Nego, da se vratim malo na početke... Mi smo voleli Majdanpek i činili smo sve da mu kroz kulturu vratimo stari sjaj i tako iz godine u godinu... I niko baš, tada, tih prvih godina, nije ni pomislio da ćemo dočekati 20 godina trajanja izložbe.

Izložba, osim što je jedinstvena u Srbiji, i šire, je opravdala svoje postojanje izvukavši na kulturnu scenu mnoge žene koje ne samo da nisu izlagale do tada nego se od tada ozbiljno bave umetnošću.

Mala škola slikanja

,,Mala škola slikanja" koja se dešava svake godine u vreme trajanja izložbe a na kojoj talentovani učenici majdanpečkih škola slikaju, po svom izboru, jednu izloženu sliku, je ozbiljna nadgradnja naše izložbe jer su mnogi od učesnika danas diplomirani umetnici i studenti umetničkih fakulteta.

Poslednjih godina broj učesnica se smanjio, iz inostranstva zbog carinskih uslova, iz naše zemlje iz raznoraznih, manje više poznatih društvenih kretanja... Ali ono što je najvažnije za umetnost i Majdanpek jeste to što je izložba preživela, što traje i trajaće, što je sada Majdanpek u svetu umetnosti grad prepoznatljiv po izložbi ,,Žene slikari".

A ja, kao idejni tvorac izložbe, ponosno čekam 20. izložbu, u septembru ove godine."

Tekst: Ljiljana Stevanović, umetnik

Izvor: FB profil Ljiljane Stevanović, 7. mart 2022.

Fotografije: Centar za kulturu Majdanpek


Priredila: Nadica Janić

KNJIGA POSTANJA

 U početku beše reč

i reč beše u Boga i Bog beše reč.
Sve je kroz nju postalo 
i bez nje ništa nije postalo što je postalo.

Knjiga Postanja
(21 x 30 cm; 8 strana)

U početku stvori Bog nebo i zemlju.
A zemlja beše bez obličja i pusta
i beše tama nad bezdanom 
i duh Božji dizaše se nad vodom. 

I reče Bog:
neka bude svetlost

i bi svetlost. 

Dan prvi

Potom reče Bog:
neka bude svod posred vode
da rastavlja vodu od vode.

Dan drugi

Opet reče Bog:

neka pusti zemlja iz sebe travu, bilje, što nosi seme

i drvo rodno koje rađa rod po svojim vrstama

u kojem će biti seme njegovo na zemlji.

Dan treći

Potom reče Bog:
neka budu videla na svodu nebeskom,
da dele dan i noć, da budu znaci vremenima
i danima i godinama.

Dan četvrti

Potom reče Bog:
neka vrve po vodi žive duše
i ptice neka lete iznad zemlje pod svod nebeski.

Dan peti

Potom reče Bog:
neka zemlja pusti iz sebe duše žive
po vrstama njhovim. I bi tako.

Potom reče Bog:
da  načinimo čoveka po svom obličju
koji će biti gospodar
 i od cele zemlje i od svih životinja.

Dan šesti
  

I nasadi Gospod Bog vrt u Edemu na istoku
i onde namesti čoveka kojega stvori
da ga radi i da ga čuva.

I zapreti Gospod Bog čoveku govoreći:
jedi slobodno sa svakoga drveta u vrtu,
ali s drveta od znanja dobra i zla, s njega ne jedi 
jer u koji dan okusiš s njega umrećeš.

Korica knjige (1)

Korica knjige (2)

Tekst:
citati iz Biblije

Fotografije:
fito kolaž (2002, 17 x 23 cm)
autora Nadice Janić

Priredila:
Nadica Janić