среда, 01. фебруар 2017.

BALADA O TRI ČAROBNICE





Posle letnje kiše bujica je potapala malu liticu pored izvora. Zid od puzavica skrivao je pogled ka izvoru. Zakasneli prolaznici, u prvi sumrak viđali su tri svetle senke na litici. Samo u noći punog meseca raspoznavali su vitke, belopute devojke. Imale su zatvorene oči, kao u snu, a u podignutim rukama je isijavala čarobna svetlost koja je opijala dušu. Plašili su se da priđu iako ih je ispunjavao neopisiv osećaj sreće.

Bile su najlepše devojke u selu. Nerazdvojne drugarice. Dolazile su na izvor u suton. I on je dolazio u isto vreme, na belom konju. Opčinila ga je njihova lepota. One su mislile da je samo jedna u njegovim očima. Dolazile su sve kasnije na izvor. Noć je skrivala njihovu tajnu. Šum vode se stapao sa uzdasima strasti. Odlazile su sretne u svoje bele postelje.

„Kako da uzmem samo jednu“, šaputao je svom belom konju. „Odnesi me, daleko, što dalje odavde, u bespovrat“.

Nisu mogle bez njega. Patnja je brisala njihovu lepotu. Jedino se Vera nadala njegovom povratku. Noću je gledala u svoje prazne dlanove i na njih bi se spuštale zvezde. Od njihovog sjaja kosa joj je postala zlatna.

Ljubav je dolazila na izvor sa dve jabuke, da mu ih stavi na dlan, da ga podsete na njene grudi kada je grlio. Čekala je. Čežnja joj je sušila telo. Kosa je pobelela. 

Nada je ostajala do zore na izvoru. „Doći će?“, šaputala je mesecu. On se spuštao na njenu ruku, i kao suze razlivao srebro oko nje. Tuga se pretvarala u blagost. Kosa je postala kao duga kada se rađa posle kiše. 

Niko ne zna zašto su zauvek nestale tri drugarice. Samo, posle letnje kiše, na potopljenoj litici pored izvora, zatrepere tri senke beloputih Čarobnica. 


Nadica Janić



"Vera, Ljubav i Nada"
(akril; triptih (50 x 22 cm) x 3)
Autor: Nadica Janić