недеља, 24. април 2016.

Međunarodna izložba "Mini-art", Drugi memorijal Milana Vergovića, 2015. Užice, Ivanjica, Arilje



Međunarodna izložba "Mini-art", Drugi memorijal Milana Vergovića, otvorena je 24. septembra 2015. godine u Gradskoj galeriji u Užicu i trajala je do 8. oktobra 2015. godibe. Od 20. oktobra do 30. oktobra izložba je bila u Kulturnom centru Ivanjica a od 1. novembra do 15. novembra u Centru za kulturu Arilje.

Od 274 prispelih autora (614 radova) na izložbi je zastupljeno 260 autora sa ukupno 499 radova.

Učestvovala sam sa dva rada:
"Eho izgubljenog raja" I i II (akril; 10 x 10 cm).


ALBUM



"Eho izgubljenog raja" I
(akril; 10 x 10 cm) 
Autor: Nadica Janić



"Eho izgubljenog raja" II
(akril; 10 x 10 cm)
Autor: Nadica Janić




субота, 23. април 2016.

13. Međunarodni bijenale umetnosti minijature 2016. Gornji Milanovac






Na 13. Međunarodnom bijenalu umetnosti minijature učestvuju umetnici iz 40 zemalja. Za izložbu je odabrano 1020 radova koje potpisuje 690 autora.

Organizator Međunarodnog bijenala umetnosti minijature je Ustanova za kulturu, umetnost i vanškolsko obrazovanje Kulturni centar, Gornji Milanovac. Bijenale se održava svake druge godine za praznik opštine Gornji Milanovac, 23. aprila. Mesto održavanja Bijenala je Likovni salon i Moderna galerija Kulturnog centra, Trg kneza Mihaila 1, Gornji Milanovac.

Bijenale je svečano otvoreno 16. aprila 2016. godine u 13. sati, na platou ispred Moderne galerije Kulturnog centra. Izložba traje do 16. jula 2016. godine.

Na izložbi učestvujem sa dva rada:
"Eho izgubljenog raja" I i II (akril; 10 x 10 cm).


ALBUM



"Eho izgubljenog raja" I 
(akril; 10 x 10 cm) 
Autor: Nadica Janić



"Eho izgubljenog raja" II
(akril; 10 x 10 cm)
Autor: Nadica Janić



петак, 22. април 2016.

12. Međunarodni bijenale umetnosti minijature 2014. Gornji Milanovac






12. Međunarodni bijenale umetnosti minijature svečano je otvoren 21. aprila 2014. godine u 13 sati, a postavke su izložene u Modernoj galeriji, Likovnoj i Galeriji Muzeja rudničko-takovskog kraja.

Na izložbi je predstavljeno 826 radova 524 autora iz 27 zemalja sveta. Prateća izložba je skuplture Koste Bogdanovića, dobitnika Gran prija 11. Bijenala.

Urednik Kataloga izložbe je prof. Slobodan Jelesijević, slikar, grafičar. Medijska promocije izložbe i kataloga je održana početkom aprila na konferenciji za novinare u Beogradu.

Na izložbi sam učestvovala sa dva rada:
“Illumination” I i II (akril; 10 x 10 cm).


ALBUM



Illumination I 
(akril; 10 x 10 cm) 
Autor: Nadica Janić



Illumination II 
(akril; 10 x 10 cm) 
Autor: Nadica Janić




понедељак, 11. април 2016.

1. Međunarodni "Mail art" bijenale 2016.Tekirdag, Turska






Na 1. Međunarodnom "Mail art" bijenalu 2016. Tekirdag, Turska, učestvovalo je 1516 umetnika iz 60 zemalja sa 3238 umetničkih dela. Tema izložbe je “Tradicija”.

Ideja bijenala je umetničko delo – koverat, formata A 4, poslat na tradicionalan način, klasičnom poštom. Komunikacija između organizatora i umetnika je putem sajta univerziteta, e-mail i društvenih mreža. Izložbu prati katalog u PDF formatu.

Organizator bijenala je Univerzitet za slikarstvo, dizajn i arhitekturu - Namık Kemal Üniversty, Tekirdağ, Türkiye. Rukovodilac organizacionog tima je Mustafa Cevat Atalay, slikar, profesor i doktor programa univerziteta.

Izložba je postavljena u holu univerziteta i trajala je od 23. marta 2016. do 14. aprila 2016. godine. Radovi ostaju u depou univerziteta.

Učestvovala sam sa dva rada:
Tradicija - Srbija, “Željka” (kolaž; 22 x 17,5 cm) i
Tradicija - Turska, “Fatimina ruka” - “Fatima nin eli” (kolaž; 22 x 17,5 cm).



ALBUM





MAIL ART - Koverat A 4

Tradicija - Srbija, "Željka"
(kolaž; 22 x 17,5 cm)
Autor: Nadica Janić
Veza: ŽELJKA




MAIL ART - Koverat A 4

Tradicija - Turska, "Fatimina ruka"
(kolaž; 22 x 17,5 cm)
Autor: Nadica Janić

Veza: FATIMINA RUKA





недеља, 10. април 2016.

FATIMINA RUKA




"Fatimina ruka" ("Fatima nin eli")
(kolaž; 22 x 17,5 cm)
  Autor: Nadica Janić


Kod svih naroda i u svim razdobljima ruka je bila simbol snage i moći, a njena slika je neretko predstavljala i samog Boga. U egipatskom tekstu iz “Knjige vratnica”, koji se nalazi na kovčegu faraona Setija I, “Velika šaka” označava najvišu moć koja upravlja i nebom i zemljom. Na vinjetama koje ukrašavaju tekst je “Velika šaka” koja čvrsto drži lanac kojim su vezana četiri Horusova sina i koji zadržava zmije podzemnog sveta i Apepa, boga zla i večnog neprijatelja Raa, boga Sunca.

Na srednjovekovnim slikama Svevišnji je predstavljen šakom koja izlazi iz oblaka. Ponekad je šaka otvorena i zraci svetlosti izlaze iz prstiju, ali se češće vidi u činu blagoslova, to jest sa dva podignuta prsta.

U Bibliji je uzdizanje ruke prema Bogu smatrano za čin bogobojažljivog obožavanja. Asirci su koristili zbirku magijskih molitvi kojoj su dali ime “Nis kati”, sto u prevodu znači - “Podizanje ruke.” 

U zapadnoj Aziji čin podizanja ruke je smatran simbolom prizivanja božanstva, bilo u zakletvi bilo u kletvi, prinošenju molitvi ili preklinjanju. Reči “podizanje ruke”, zapisane su i u “Kućnom zapisu iz istočne Indije”, a sa njima je svoju molitvu upućenu Marduku, započinjao silni car Nabukodonozor II. 

Fatimina ruka je poznata i pod nazivom Hamsa, što znači pet na arapskom jeziku. Jevreji je nazivaju Mirjamina ruka, koja je bila sestra Mojsijeva. Hršćani na istoku je nazivaju Marijina ruka, po Isusovoj majci Mariji. 


KO JE BILA FATIMA?

Modeli ispružene šake pronađeni su u i mnogim drugim zemljama gde su najčešće upotrebljavani kao amajlije; figure šake pričvršćivane su za carske mačeve, bodeže i drugo oružje, uvek sa idejom o prenošenju moći na one koji drže mač i upotrebljavaju oružje.

Slike šake sa savijenim palcem i trećim i četvrtim prstom, a prvim i drugim ispravljenim, od najstarijih vremena označavaju “blagoslov”, ali savijena saka sa ispravljenim prvim i četvrtim prstom predstavlja “rogove đavola”. Ipak, i ovakvi modeli šake su nošeni kao amajlije.

Zatvorena šaka sa ispravljenim prvim prstom u nekim zemljama je smatrana za sigurnu zaštitu od urokljivih očiju. Kod Arapa i Abesinaca desna šaka je smatrana “šakom časti”, a leva “šakom beščašća”, jer je upotrebljavana u izvođenju dela koja su smatrana nečistim, iako su bila neophodna.

Kod Arapa, figure i crteži desne šake Fatime, smatrani su za moćne amajlije. Fatima je bila kćerka Božjeg poslanika Muhameda i njegove žene Hadidže. Kada je odrasla udala se za Alija ibn Abi Taliba, Poslanikovog rođaka sa kojim je izrodila sinove Hasana i Huseina. S jednog na drugi kraj islamskog sveta, uz njeno ime dodaje se i počasni naziv “Az-Zahra”, Sjajna ili “Al-Batu”, Čista devojka ili Devica. Božji poslanik Muhamed je smatrao Fatimu za jednu od četiri savršene žene, ostale tri su bile njegova žena Hadidža, faraonova žena Asja i Isina majka Mejrem (Marija, majka Isusova; Bogorodica).

Prema nekim istočnjačkim tumačima, Fatimina šaka predstavlja celu islamsku religiju i njenih pet glavnih stubova na kojima počiva: kelimei sehadet (uverenje da je samo Allah Bog, i da je Muhamed njegov Poslanik); salat (namaz, osnovna obredna molitva); sijam (post); zekat (obaveza imućnih da daju milostinju siromašnim) i hadž (odlazak na hodočašće u Meku).

Fatimina šaka, takođe, simbolizuje porodicu Božjeg poslanika: palac predstavlja samog Muhameda; prvi prst - Fatimu; drugi prst - Alija, njenog muža; treći i četvrti prst - Fatimine sinove Hasana i Huseina. Četvrti prst je takođe predstavljao mnoge duhovne i moralne odlike i dobre osobine. Vrlo često Sufiji nose Fatimimu ruku kao simbol na svojoj odeći ili oko vrata.


HAMSA KAO AMAJLIJA

Fatimina šaka služi svom nosiocu da mu donese sreću i da ga štiti od zla. Ona nudi zaštitu u opasnim situacijama i daje čoveku vitalnu snagu i moć.

Još u Vavilonu ruka sa ispruženim prstima bila je simbol sreće. U Egiptu su Fatiminu ruku nosili kako bi i slikom prikazali da žele privući sreću kao i da je, kad sreća dođe, žele po svaku cenu zadržati.




Amulet Hamsa

U srednjem veku Fatimina šaka je bila raširen i omiljen simbol sreće. Na njoj su cesto bili nacrtani magijski, najčešće hebrejski znakovi i slova ili neki drugi, nepoznati simboli. Često su na Fatiminoj šaci bile ucrtane i linije sa dlana, kako bi se iz njih mogle iščitati čovekova sudbina i njegove stvarne želje. Različite linije na ovom talismanu izražavaju različit karakter i sudbinu čoveka: podignuta ruka ima dvostruki smisao, s jedne strane označava pozdrav sudbini u njenim dobrim aspektima, a istovremeno tera loše aspekte sudbine. 

U svim vremenima, ruka je predstavljala poseban deo čovekovog tijela. Uz njenu pomoć može se izražavati druželjubivost, briga za druge ljude, osećanja i stremljenja sve do simboličkog pokreta Ruke Božje.


Izvor: ATMA

Priredila: Nadica Janić

субота, 09. април 2016.

ŽELJKA




"Željka"
(kolaž; 22 x 17,5 cm)
Autor: Nadica Janić



Srpska narodna šara "Željka"


PIROTSKI ĆILIM – UMETNIČKO DELO 


Nekada je svaka domaćinska kuća imala razboj i mnoge žene su znale da tkaju ali nisu sve tkalje tkale ćilime. Žene koje su tkale ćilime zvale su se ćilimarke i bile su posebno cenjene jer za izradu ćilima je osim zanatskog umeća trebalo imati i umetnički dar. Svaki ćilim priča svoju priču simbolima i bojama. U svaki ćilim, mesecima tkan, tkalja je utkala i deo svoje mašte i svojih snova.

Ćilim je sveti prostor. On je pravougaonog oblika koji ima i magijski značaj (četiri strane sveta, četiri godišnja doba, četiri svete planine). Svaki ćilim ima posebna obeležja u zavisnosti od kraja u kome je nastao. Pirotski ćilim je karakterističan i zbog vune od koje je izrađen. To je vuna dobijena od autohtone ovce pramenke koja jedina može da se fino uprede u tanke i izuzetno čvrste niti samo pomoću vretena. Ova vuna se bojila prirodnim bojama potapanjem biljaka u kišnicu a u zavisnosti od dela biljke (list, kora, koren) i doba godine u kojem se farba, dobijale su se različite boje i nijanse. Od biljaka su se koristile: paprika, spanać i zova za zelenu; kantarion za narandžastu; ljuske crnog luka za zlatnožutu a od hrastovih šišarki i lišća oraha se dobijala crna boja. Kad je vuna ofarbana i upredena namota se u klupčad i onda je sve spremno za početak tkanja. 



Tkanje pirotskog ćilima

Ponedeljak se smatrao za dan pogodan za početak tkanja. Obično bi u ponedeljak ujutro muškarac iz kuće (zatkavalnik) donosio tkalji bogat doručak u znak srećnog početka a ćilimarka je zatim počinjala sa snovanjem, odnosno sa postavljanjem osnove od bele vune na vertikalan razboj. Kroz tu osnovu će tkalja svojim prstima provlačiti niti potke od raznobojne vune i stvarati svoju priču kroz šare od kojih svaka ima svoje značenje. Potka koja potpuno pokriva osnovu imala je prvobitno magijsko značenje: da odvajajući sveto od običnog, obezbedi obilje i plodnost i da štiti od zlih duhova.

Šare na pirotskom ćilimu su vekovni simboli a do danas nije razjašnjeno kako su nastale. Neke šare su preuzete iz turske tradicije.

Bombe
označavaju mušku snagu i ćilim sa ovom šarom se poklanja muškom detetu kad se rodi ili kad krene u školu. Majke su nekada tkale sinovima ovakve ćilimčiće i kad su kretali u teške borbe. 

Kondićeva šara sa nasmejanim licima u središtu “štiti od loših pogleda“. 

Đulovi na direci i razbacani đulovi označavaju žensku lepotu.

Mlada koja se spremala za udaju pravila je „svekrvin jezik” (procvetali kaktus) da svekrvine bodlje pretvori u cvetove.

Venac sa vraškim kolenima štiti od loših namera, da đavo prebije nogu.

Dva spojena srca znače početak s ljubavlju i taj motiv se poklanja za rođenje deteta ili za stupanje u brak.

Najviše zastupljena šara po kojoj je pirotski ćilim prepoznatljiv je željka koja predstavlja kornjaču koja se sporo kreće i dugo živi pa se radila za ćilime koji su se poklanjali novorođenčadi.

Ono što takođe čini pirotski ćilim posebnim je i to što je jedini ćilim sa dva lica tako da se može koristiti sa obe strane i to 50 godina sa jedne i isto toliko sa druge strane. Po ovom ćilimu, iz poštovanja prema njegovoj lepoti, ukućani nikada nisu gazili obuveni. 

Ovi ćilimi su poznati i po tome što imaju nevidljive završetke, odnosno što se potka tako utkivala da se nigde ne vidi ni početak ni kraj utkane niti čemu doprinosi i to što su tkani na vertikalnom razboju pogodnom za čvrsto nabijanje potke, za razliku od nomadskog, horizontalnog razboja na kome je tkanje mekše i na kome je ograničena širina ćilima. Za razliku od ćilima tkanih na horizontalnom razboju čiji su delovi naknadno spajani, pirotski ćilim se tka iz jednog dela i može biti širok i preko četiri i po metra, kakav je „batal“ koji se čuva u Etnografskom muzeju u Beogradu. 

Na svim velikim svetskim izložbama (London, Amsterdam, Brisel, Napulj, Milano, Pariz) na kojima se pojavio, pirotski ćilim je zbog svojih raskošnih šara, tananog tkanja i izuzetnih boja dočekan kao vrhunsko umetničko delo.


Priredila: Nadica Janić

петак, 08. април 2016.

OKO DUŠE
























Mandala "Oko duše"
(akril; 50 x 50 cm)
Autor: Nadica Janić


Sve što postoji ima svoj izvorni kod, strukturu i oblik. Ne samo ono što vidimo, već i ono što osećamo, mislimo, izgovaramo, sve naše želje i snovi… Mandala predstavlja strukturu i oblik svega što postoji, osnovnu strukturu kreacije.

Mandala na sanskrtu znači "celi svet" ili "magični krug", a čine je geometrijski oblici usmereni ka njenom centru. Tibetanska reč za mandalu je Khyil-khor i znači centar svemira u kojem borave potpuno probuđena bića. Krug simbolizuje celovitost, jedinstvo, večnost. Osnovni primer mandale, krug sa centrom, širi se daleko izvan dvodimenzionalne ili trodimenzionalne umetničke forme. 

Mandala je osnovni oblik koji se pojavljuje u prirodi. Priroda je puna mandala - od godova stabala i cveća - pa i Zemlja sama je mandala. U okviru Mlečnog puta nalazi se naš solarni sistem unutar kojeg je Zemlja. Od atoma do solarnog sistema, sve je mandala i deo je veće mandale. Živa bića su sagrađena od ćelija, i svaka ćelija ima jezgro i centar, i ćelije su mandale. Kristali, stene i planine napravljeni su od atoma, i svaki taj atom je mandala. Krug sa centrom je osnovna struktura kreacije koja se reflektuje od mikro do makro svetova. Savršen krug, bez početka i kraja, simbol je jedinstva, povezanosti i večnosti. 

Obrazac mandale je korišćen u mnogim religijskim tradicijama širom sveta. Hildegard von Bingen, hrišćanska opatica iz XII veka, kreirala je mnogo prelepih mandala koje su izražavale njene vizije i verovanja. Aztečki kalendar koji je imao formu mandale, služio je za merenje vremena i kao sredstvo za verska izražavanja drevnih Azteka. U Aziji, taoistički yin-yang simbol predstavlja suprotnost i međuzavisnost. Tibetanske mandale su vrlo složeno slikane ilustracije s verskim značenjem koje se koriste u meditaciji. U Evropi, u tradiciji hermetizma nalazimo mandale. Arhitektura gotičkih katedrala pokazuje dugi put prema prosvetljenju. Obojeno staklo koje podseća na drevne mandale, simbol je prosvetljenja ljudskog duha.

U Tibetu je proces kreiranja mandale važan kao i završni proizvod i zahteva godine priprema i treninga da bi se neko osposobio i dobio znanje potrebno za slikanje mandale. Čak i kad je sposoban da započne sa slikanjem potrebno je proći pripremnu meditaciju koja traje tri dana. U Tibetu postoji mnogo tipova mandala, a jedan od njih su i peščane mandale. Njihove složene oblike su u potpunosti razumevali samo odabrani. Dizajn se ritualno priprema od strane tibetanskih sveštenika nekoliko dana, te se nakon toga uništava kao simbol promenljivosti života. Postoji verovanje da pesak koji se blagosilja kroz taj proces, donosi veliku dobrobit zemlji i rekama s kojima dođe u kontakt. 


Priredila: Nadica Janić

четвртак, 07. април 2016.

MOLITVA




























Mandala "Molitva"
(akril; 50 x 50 cm)
Autor: Nadica Janić


Mandale su energetske slike koje na simboličan način predstavljaju celovitost svemira i čovekove psihe. Kroz dinamiku njihovih boja i oblika mi stimulišemo svoje unutrašnje, duhovne potencijale, bilo da mandale sami crtamo ili da meditiramo skoncentrirani na mandalu. 

Art terapija je metod rada na sebi kroz umetnost, terapija koja stimuliše desnu polovinu mozga odgovornu za kreativnost, intuiciju i nesvesna stanja. Mandala je alat za poniranje u dubine sebe i osluškivanje svog unutrašnjeg glasa, sredstvo kontemplacije i meditacije. Savršena simetrija i harmonija boja mandale unose u naš um sklad, vraća prirodnoj ravnoteži, opušta i ispunjava našu dušu snagom i harmonijom. Carl Gustav Jung je dao doprinos toj tezi: mandale su slike podsvesnog uma – unutrašnjeg zvuka, emocija. 

Naša kultura je upoznata s mandalama uglavnom preko dela Carla Junga koji se zainteresirao za njih studirajući Istočnu religiju. Za Junga su mandale bile sredstvo na koje projektujemo svoju psihu. U crtežima svojih pacijenata je video mandale putem kojih su oni izražavali nesvesno. Jung je govorio kako mandala simbolizuje "sigurno utočište unutrašnjem miru i celovitosti". Sam Jung je koristio mandalu za svoj duhovni rast i pisao o svojim iskustvima. 


Priredila: Nadica Janić