петак, 05. јануар 2018.

NAKIT


Nakit od das-mase


Autor: Milena Simonović 

Rađeno 2006. i 2007. godine u Kreativnoj radionici "Leonardo".
Rukovodilac: Nadica Janić. 



Foto: Nadica Janić

четвртак, 04. јануар 2018.

KOLAŽI


ČAROLIJA

Kolaži (papir, tekstil, kombinovana tehnika) 


Autori: Katarina Radunović, Milena Simonović, Dragana Joksimović, Marina Stanić, Katarina Tulić, Jelena Tulić, Jovana Jović, Teodora Jović, Nevena Ninković, Nikola Ninković, Nataša Štimac, Natalia Dramićanin i Andrea Dramićanin. 

Rađeno 2006. godine u Kreativnoj radionici "Leonardo". Rukovodilac: Nadica Janić.




Foto: Nadica Janić

среда, 03. јануар 2018.

LUTKE


Krpene lutke 


Autori: Milena Simonović, Dragana Joksimović, Andrea Dramićanin, Natalia Dramićanin, Katarina Radunović, Marina Stanić, Nevena Ninković i Nataša Štimac.

Rađeno 2006. godine u Kreativnoj radionici "Leonardo". 
Rukovodilac: Nadica Janić




Foto: Nadica Janić

субота, 09. децембар 2017.

ARHETIP



"Arhetip" I 
(akril; 10 x 10 cm)
Autor: Nadica Janić


"Arhetip" II 
(akril; 10 x 10 cm)
Autor: Nadica Janić


Arhetip je pojam grčkog porekla, nastao od grčke reči archétypon, što u prevodu znači prauzorak, praslika, prapismo i slično. U svakodnevnom govoru, ovaj izraz se koristi da bi se opisalo nešto vekovima staro, odnosno ono što je ranije postojalo. Ovaj pojam najbolje objašnjava švajcarski psihijatar i osnivač analitičke psihologije Karl Gustav Jung (1875-1961).

Jungova koncepcija arhetipa

Karl Jung najviše tumači ovaj pojam, i po njemu se vezuje za urođene obrasce mišljenja, osećanja i delovanja, koji su nastali kao rezultat iskustva koje je vekovima taloženo od strane brojnih generacija predaka i koji predstavlja osnovu strukture kolektivno nesvesnog zbivanja. Prema definiciji, arhetip predstavlja “Jungov hipotetički konstrukt koji označava sveopšti nasleđeni okvir celokupnog iskustva”. U taj okvir spadaju urođeni obrasci mišljenja i osećanja koji su nastali kao rezultat nastalog iskustva predaka.

Jung je pridavao važnost u najvećoj meri, arhetipovima psihe. Psiha se sastoji od celokupnih svesnih i nesvesnih zbivanja, od dve sfere: sfere svesnog i sfere nesvesnog. Obe sfere se razlikuju po svojim osobinama ali se dopunjuju čineći psihu jedinstvenom. Jung je smatrao da arhetip psihe dokazano postoji, kako u snovima, vizijama, fantazijama i umetnosti, tako i u halucinacijama kod duševno obolelih ljudi (gde im je pridavao funkcionalni karaker). Pored ovoga, Jung je tvrdio da arhetipovi imaju i veliki naboj energije. Veliku sličnost između sadržaja nesvesnog, nekog modernog evropskog čoveka i pojedinih manifestacija tzv. primitivne psihe i njenih motiva, Karl Jung je prepoznavao na svojim mnogobrojnim putovanjima (Severna Afrika i Kenija, Arizona i Novi Meksiko).

Arhetipove kao izraz, Jung je prvi put upotrebio 1919. godine a uzeo ga je iz “Corpus Hermeticum” i iz spisa Dioniziusa Areopagite. Analizirajući ovaj izraz, Jung je morao da dospe i do oblasti mitologije, alhemije, kao i same istorije religije, čime je vremenom postao jedan od najčuvenijih istraživača mitova. Posle 1946. godine, Jung dopunjava svoje pređašnje znanje o arhetipovima, pri čemu pravi razliku između arhetipova koji su potencijalno prisutni u svakoj psihičkoj strukturi i onih koji se mogu opaziti onda kada dođu u oblast svesti kao arhetipske predstave. Po njemu, sva životna ispoljavanja sa svojom ljudskom i tipičnom prirodom, zasnivaju se na arhetipskoj osnovi, bilo da se manifestuju kao biološka, psiho - biološka ili duhovna. Prema Jungovoj koncepciji, arhetipovi su, ustvari, nevidljivi koreni svesti, i on poredi njihovu formu sa osovinskim sistemom kristala koji na određeni način preformira oblikovanje kristala, pri čemu ne poseduje nikakvu materijalnu egzistenciju. Pomenuta egzistencija se javlja kada se osovinskom sistemu pridruže još i molekuli. Sve ovo objašnjava da je arhetip kao potencijalni “osovinski sistem” preegzistentan nesvesnoj sferi psihe. U govoru nesvesnog (govoru slika), arhetipovi se javljaju u formi slika. U motive arhetipskih slika se svrstavaju: Mit o postanju, pad u greh, Prometej koji krade vatru, devičansko začeće, raskomadavanje Ozirisa itd. i svi ti motivi predstavljaju, u simbolično - slikovitoj formi, tokove psihe čovekovog života.

Arhetip se može proučavati kroz mitske slike i simbole, religijske dogme, pesničke slike, ritual i slično, a takođe i kroz snove, vizije, simptome i razne druge parapsihološke doživljaje. U najpoznatije arhetipske predstave spadaju: Persona, Senka, Anima, Animus, Mana - ličnost i Sopstvo.


Izvor: Značenje reči

Priredila: Nadica Janić

петак, 08. децембар 2017.

ODA JESENI




"Jesenja sonata" I
(akril; 15 x 15 cm)
 Autor: Nadica Janić






"Jesenja sonata" II
(akril; 15 x 15 cm)
 Autor: Nadica Janić




Veza: Rijeka mini art 2017. Hrvatska