среда, 9. март 2022.

Izložba “Žene slikari” jedinstvena na planeti




Asocijacija za Majdanpek je rudarski grad, ali brend Majdanpeka nisu samo bakar i zlato, već i izložba „Žene slikari“ koja je od 2003. godine prešla put od lokalne priredbe do međunarodne manifestacije ženskog slikarstva. Budući da su učesnice isključivo žene, po koncepciji ova je izložba jedinstvena u svetu, a da je već zauzela svoje mesto u kulturnim dešavanjima svojim učešćem svake godine potvrđuju umetnice iz zemlje i sveta.

Ovog marta navršilo se ravno dvadeset godina od osmomartovske izložbe isključivo umetnica, koju je Udruženje za Majdanpek poklonilo Majdanpečankama za Dan žena.

Okupljanje lokalnih umetnica je kroz godinu, dve preraslo opštinske, pa i granice Srbije, preselilo se čak i na druge kontinente. Za “Žene slikari” ni Amerika, ni Australija više nisu bile daleko.

Jedinstvenost - da pravo učešća imaju samo žene umetnice, sa ili bez akadamskog obrazovanja je zadržana, a sem slikarki, izlažu i umetnice koje se bave grafikom, skulpturom, crtežom i digital artom iz Srbije i sveta.

Na svakoj izložbi osim Gran pri nagrade koja umetnici omogućava samostalnu izložbu u Majdanpeku, u svakoj od pet kategorija nagrađuju se najbolji radovi.

A sve je počelo 2003. godine, kada je ideju Ljiljane Stevanović, učiteljice i umetnice, da se organizuje izložba na kojoj će učestvovati samo žene, prihvatilo i realizovalo Udruženje za Majdanpek.

- Majdanpek je tada bio samo rudarski gradić, u ne baš dobrom stanju, tavorilo se i u rudarstvu i u zlatarstvu. Uprkos tome ili možda baš zato, u kulturi su počele da se dešavaju značajne stvari - priseća se inicijatorka “Žena slikara” Ljiljana Stevanović, naglašavajući da su ljudi iz Udruženja voleli Majdanpek i činili sve da mu kroz kulturu vrate stari sjaj.

Na prvoj izložbi izlagalo je 14 majdanpečkih slikarki, već sledeće godine sa formiranjem Centra za kulturu Majdanpek koji preuzima organizaciju “Žena slikara”, učestvuju umetnice iz čitave opštine Majdanpek i kako kaže Ljiljana Stevanović sledi širenje na okrug, Srbiju, svet.

- I niko baš, tada, tih prvih godina, nije ni pomislio da ćemo dočekati 20 godina trajanja izložbe – rekla nam je umetnica.

Već posle nekoliko godina na konkurs su počeli da pristižu radovi sa gotovo svih kontinenata, a broj učesnica je postao trocifren.

Prisećajući se početaka naša sagovornica posebno ističe doprinos nekadašnjeg direktora Centra za kulturu Majdanpek, slikara Zorana Mitrovića, zahvaljujući kome su se “Žene slikari” pozicionirale u umetničkom svetu.

Iz godine u godinu, ova manifestacija je afirmisala i predstavljala žene umetnice iz zemlje i sveta i istovremeno za cilj imala da stimuliše i afirmiše umetnost, kulturu i kulturni turizam.

Te godine selekcioni žiri je za izlaganje izabrao 378 radova.

- Godinama sam bila samo posmatrač ove međunarodne izložbe i divila se i radovima i organizaciji. Bilo je nemoguće i zamisliti koliko je truda i rada i strpljenja potrebno da bi se jedan takav prelep skup „izneo“ i doveo do samog kraja - rekla nam je Suzana Zdravković, nekadašnja direktorka Centra za kulturu Majdanpek. Sa njom na čelu ove ustanove, održana je 15. po redu izložba.

- Nije to bila „obična“ godina, to je bilo 15 godina izložbe “Žene slikari”. Sa tom brojkom se trebalo nositi i uraditi nešto da se to oseti, vidi i obeleži kako doliči. Nosila sam se mišlju da, sa kvalitetnim timom koji sam imala, mogu sve. Lica umetnica i posetilaca, prisutne emocije, potvrdila su da je Centar za kulturu bio na visini zadatka, a ono što je bilo još važnije je da je Majdanpek postao prepoznatljiv centar kulture - ističe Suzana Zdravković.

U majdanpečkom Centru za kulturu ponosni su na to što ova lepa priča traje i danas, što se ustalila i postala deo tradicije Majdanpeka. I oni, kao i majdanpečka likovna publika koja je rasla zajedno sa izložbom, uživa u radovima imetnica iz raznih oblasti likovnog stvaralaštva, od klasičnih do modernih digitalnih.

- Izložba, osim što je jedinstvena u Srbiji i šire, opravdala je svoje postojanje izvukavši na kulturnu scenu mnoge žene koje ne samo da nisu izlagale do tada, nego se od tada ozbiljno bave umetnošću - konstatuje Ljiljana Stevanović, naglašavajući važnost ,,Male škole slikanja“ koja se dešava svake godine u vreme trajanja izložbe, na kojoj talentovani učenici majdanpečkih škola slikaju, po svom izboru, jednu izloženu sliku.

- Ovo je ozbiljna nadgradnja naše izložbe jer su mnogi od učesnika danas diplomirani umetnici i studenti umetničkih fakulteta - kaže umetnica.

Centar za kulturu Majdanpek ove godine čeka i organizacija jubilarne 20. Međunarodne izložbe „ Žene slikari”. Na dosadašnjih 19. izložbi predstavljeno je preko 4.000 radova 2.700 umetnica iz 20 zemalja.

- Pripreme za jubilarnu izložbu “Žene slikari” počećemo na vreme. U planu je da izložba bude otvorena u septembru, a konkurs za učešće na ovoj tradicionalnoj manifestaciji biće otvoren krajem aprila - kazao nam je organizator programa u ovoj ustanovi Dragan Klčesko.

Tekst: Jelena Bujdić Krečković

Izvor: Danas 9. mart 2022.


Priredila:
Nadica Janić

понедељак, 7. март 2022.

U susret jubileju - dvadesetogodišnjici izložbe ,,Žene slikari"- Majdanpek



Centar za kulturu Majdanpek

"Godina 2003, ko se seća, Majdanpek je bio samo rudarski gradić u ne baš dobrom stanju ni rudarstva ni zlatarstva, jednom rečju, tavorilo se… Uprkos tome, ili možda baš zato, u kulturi su počele da se dešavaju značajne stvari. Već je postojao MajdanArt, radionica za izradu umetničkog nakita, od 2001.


Slikarka Ljiljana Stevanović, osnivač izložbe "Žene slikari"

Udruženju za Majdanpek sam u februaru 2003. predložila da organizujemo izložbu na kojoj će učestvovati samo žene iz Majdanpeka koje se bave umetnošću. Predlog je prihvaćen.

Na prvoj izložbi, 5. marta 2003. učestvovalo je 14 slikarki. Organizator je bilo Udruženje za Majdanpek.

Godine 2004. formira se nova ustanova kulture - Centar za kulturu Majdanpek koji preuzima organizaciju izložbe na kojoj sada učestvuju žene iz opštine Majdanpek. Sledi širenje na region, Srbiju, svet...


Velika galerija Centra za kulturu Majdanpek

Rasli smo, mnogo smo radili... Usledile su godine kada je bilo po 240 učesnica sa preko 400 radova iz slikarstva, grafike, crteža, skulpture, digitalne umetnosti...

Izložba je takmičarskog karaktera, dodeljuju se nagrade za svaku kategoriju i Velika nagrada - Grand prix. Tako je i sada.

Nego, da se vratim malo na početke... Mi smo voleli Majdanpek i činili smo sve da mu kroz kulturu vratimo stari sjaj i tako iz godine u godinu... I niko baš, tada, tih prvih godina, nije ni pomislio da ćemo dočekati 20 godina trajanja izložbe.

Izložba, osim što je jedinstvena u Srbiji, i šire, je opravdala svoje postojanje izvukavši na kulturnu scenu mnoge žene koje ne samo da nisu izlagale do tada nego se od tada ozbiljno bave umetnošću.


Mala škola slikanja

,,Mala škola slikanja" koja se dešava svake godine u vreme trajanja izložbe a na kojoj talentovani učenici majdanpečkih škola slikaju, po svom izboru, jednu izloženu sliku, je ozbiljna nadgradnja naše izložbe jer su mnogi od učesnika danas diplomirani umetnici i studenti umetničkih fakulteta.

Poslednjih godina broj učesnica se smanjio, iz inostranstva zbog carinskih uslova, iz naše zemlje iz raznoraznih, manje više poznatih društvenih kretanja... Ali ono što je najvažnije za umetnost i Majdanpek jeste to što je izložba preživela, što traje i trajaće, što je sada Majdanpek u svetu umetnosti grad prepoznatljiv po izložbi ,,Žene slikari".

A ja, kao idejni tvorac izložbe, ponosno čekam 20. izložbu, u septembru ove godine."

Tekst: Ljiljana Stevanović, umetnik

Izvor: FB profil Ljiljane Stevanović, 7. mart 2022.

Fotografije: Centar za kulturu Majdanpek

Veza: Majdanpek - centar umetnosti u Istočnoj Srbiji


Priredila: Nadica Janić

субота, 29. јануар 2022.

KNJIGA POSTANJA

 U početku beše reč
i reč beše u Boga i Bog beše reč.
Sve je kroz nju postalo 
i bez nje ništa nije postalo što je postalo.

Knjiga Postanja
(21 x 30 cm; 8 strana)



U početku stvori Bog nebo i zemlju.
A zemlja beše bez obličja i pusta
i beše tama nad bezdanom 
i duh Božji dizaše se nad vodom. 

I reče Bog:
neka bude svetlost
i bi svetlost. 

Dan prvi

Potom reče Bog:
neka bude svod posred vode
da rastavlja vodu od vode.

Dan drugi


Opet reče Bog:
neka pusti zemlja iz sebe travu, bilje, što nosi seme
i drvo rodno koje rađa rod po svojim vrstama
u kojem će biti seme njegovo na zemlji.

Dan treći

Potom reče Bog:
neka budu videla na svodu nebeskom,
da dele dan i noć, da budu znaci vremenima
i danima i godinama.

Dan četvrti

Potom reče Bog:
neka vrve po vodi žive duše
i ptice neka lete iznad zemlje pod svod nebeski.

Dan peti


Potom reče Bog:
neka zemlja pusti iz sebe duše žive
po vrstama njhovim. I bi tako.

Potom reče Bog:
da  načinimo čoveka po svom obličju
koji će biti gospodar
 i od cele zemlje i od svih životinja.

Dan šesti
  

I nasadi Gospod Bog vrt u Edemu na istoku
i onde namesti čoveka kojega stvori
da ga radi i da ga čuva.

I zapreti Gospod Bog čoveku govoreći:
jedi slobodno sa svakoga drveta u vrtu,
ali s drveta od znanja dobra i zla, s njega ne jedi 
jer u koji dan okusiš s njega umrećeš.




Korica knjige (1)

Korica knjige (2)

Tekst:
citati iz Biblije

Fotografije:
fito kolaž (2002, 17 x 23 cm)
autora Nadice Janić

Priredila:
Nadica Janić

петак, 26. новембар 2021.

ČETIRI LIKA MAJKE ZEMLJE

Slovenska mitologija je bajkovita, koloritna, puna simbolike i veličanja života. Mukotrpno živeći kao nomadi, vezujući se za raskrčen komad zemlje, reku i šumu, zavisili su od plodnosti zemlje i naklonosti vremenskih prilika. Strah i nada su se smenjivali. Svemu su pronalazili uzrok i svemu davali izvor koji je bio iracionalan. Stvarnost i mašta su stvarali mitove i legende koje su se prenosile generacijama i dograđivale. Prelaskom u hrišćanstvo običaji vezani za mitska bića su se zadržali do danas.

Najznačajnije mitsko biće Starih Slovena je bila Majka Zemlja. Davala je novi život i odnosila život. Krug stvaranja i nestajanja. Godišnja doba su donosila promene. Radost i tugu. Izobilje, ljubav i radost u danima obasjanim suncem i bolest i glad u dugim zimskim danima. Majka Zemlja se menjala kao i majka svakog čoveka. Lepršava devojčica, raskošna devojka, zrela žena i uvenula starica. Posmatrajući promenljive likove Majke Zemlje davali su im imena:
Vesna (proleće), Lada (leto), Živa (jesen) i Morana (zima)
i slavili ih kao boginje života i smrti.

Vesna je prikazivana kao nežna, vesela devojčica koja širi miris rasvetalog drveća i daruje prvo voće.



Boginja Vesna
(akril; 10 x 10 cm)
Autor: Nadica Janić

Lada njiše polja zrelog žita obasjanih suncem. Crvene bulke u žitu i cvetne livade. Beli oblaci kao leptiri nagoveštavaju letnji pljusak… Romantične noći sa uzdasima ljubavi.



Boginja Lada
(akril; 10 x 10 cm)
Autor: Nadica Janić

Živa je punoća života. Rađanje dece, sazrevanje plodova. Raskoš i blagodat koju upija Majka Zemlja. Daruje ljude srećom i sigurnošću. Boje zlata nagoveštavaju bogatstvo i sigurnost u danima sivila koji neminovno dolaze.



Boginja Živa
(akril; 10 x 10 cm)
Autor: Nadica Janić

Morana svojim plaštom magle polako zatvara čarobni krug kretanja Života. Nije omražena kod Slovena. Prihvataju i njene dane ali sa zebnjom. Morana upozorava i poštovali su je kao i druge boginje obnove Života. Morana odnosi duše umrlih barkom od orahovog drveta na večni počinak. Tako nastaje i kult posvećen dušama.



Boginja Morana
(akril; 10 x 10 cm)
Autor: Nadica Janić

Priredila: Nadica Janić

недеља, 12. септембар 2021.

XIX Međunarodna izložba "Žene slikari" 2021. Majdanpek



 
Na konkursu za XIX Međunarodnu izložbu „ŽENE SLIKARI“ 2021. učešće je uzelo 125 umetnica sa 200 radova iz 7 zemalja: Austrije, Hrvatske, Makedonije, Slovenija, Italije, Meksika i Srbije.

Selekciona komisija odnosno žiri izložbe „ŽENE SLIKARI“ 2021. su:

- Ivan Živanović, master vajarstva - predsednik komisije;
- Vojin Rupić, nastavnik likovnog vaspitanja - član komisije i
- Ljubomir Filipović, akademski slikar - član komisije.

Na izložbi učestvujem sa dva rada:

"ALFA" - Pronađi put
"OMEGA" - Povedi me u san
(akril na kartonu; 50 x 50 cm) 



"ALFA" - Pronađi put 
(akril na kartonu, 50 x 50 cm)
 Autor Nadica Janić



"OMEGA" - Povedi me u san 
(akril na kartonu, 50 x 50 cm)
 Autor Nadica Janić


Otvaranje ižložbe je 11. septembra 2021. u Velikoj galeriji Centra za kulturu Majdanpek i traje do 11. oktobra 2021. godine

A L B U M


Priredila: Nadica Janić

субота, 28. август 2021.

Međunarodna izložba "Ženska duša" 2021. Beograd


U galeriji Kuće kralja Petra I u Beogradu, od 23. do 28. avgusta 2021. godine, u okviru festivala „Fraktal art“, postavljena je Međunarodna izložba slika „Ženska duša“ koju čine 162 rada, umetnika iz 27 zemalja. Zvaničnog otvaranja nije bilo zbog situacije sa pandemijom Kovid-19. Izložba se mogla pogledati od 10 - 18 časova.

Osnovna tema i poruka ove izložbe je borba protiv nasilja nad ženama. Idejni tvorac izložbe je slikarka iz Perua Marita Duila Mora. Nakon Perua, Italije i Poljske izložba se organizuje 2021. u Srbiji, najpre u Majdanpeku a potom u Petrovcu na Mlavi. Izložba nastavlja put zahvaljujući svetskom Udruženju akvarelista i majdanpečkoj umetnici Tatjani Karabašević čiji je član.





Izložba "Ženska duša"
u galeriji na drugom spratu Kuće kralja Petra I  

A L B U M



Na izložbi učestvujem sa radom "Vita"



"Vita"
 (akril na kartonu; 30 x 30 cm)
Autor: Nadica Janić


Počeo Festival „Fraktal art"

Međunarodni, peti po redu, festival „Fraktal art” u organizaciji istoimenog Udruženja za umetnost, kulturu i turizam, počeo je u Kući kralja Petra na Senjaku i trajaće do subote. Gosti festivala sinoć su bili predstavnici Kulturnog centra „Ćirilica”. Upriličena su predavanja „Očuvanje i zabrana ćirilice kroz vekove” i „Život i delo Save Mrkalja”, kao i promocija knjige „Slikovni bukvar pravoslavlja” Olgice Stefanović. To je likovno delo u kome je sve podređeno poetici slike, ćiriličnom pismu, srpskoj srednjovekovnoj umetnosti i pravoslavnoj veri. Zahvaljujući ilustracijama, čitaoci upoznaju lepotu srpskih fresaka, ikona, rukopisnih knjiga, ornamentike… Pouke duhovnika – svetog vladike Nikolaja Velimirovića i Ave Justina Popovića, kao i osnovne molitve, priče o srpskoj istoriji i Nemanjićima, kao i duhovne pesme, obogaćuju ovu knjigu. Održana je i radionica kaligrafije i akvarela.

Posetioci su mogli da pogledaju i samostalne izložbe umetnica Ane Bogdanović, Tatjane Karabašević i Ljiljane Nestorović, koja je osmislila festival. One su radove objedinile u zajednički naziv „Vera, nada, ljubav”.

Tu je i postavka koju je priredilo Međunarodno udruženje akvarelista, „International Watercolor Society” sa temom borba protiv nasilja nad ženama. Izložba je krenula iz Perua, a posle Italije i Poljske stigla je u našu prestonicu, odakle će nastaviti put dalje po svetu.

A tokom sedmice biće priređene i druge izložbe među kojima crtača „Iza zatvorenih očiju”. U ovoj izložbi pored Kluba crtača Fraktala, učestvuju i radovi dece iz Žitorađe, nastali na Likovnoj koloniji „Koreni 2021”, kao i postavka „Jerusalim očima umetnika” koja predstavlja Jerusalim iz drugog ugla, očima umetničkih fotografa i slikara iz Palestine. Autor postavke je Osamah al Hindi, konzul, ataše za kulturu ambasade Palestine u Srbiji.

Pored izložbi, posetioci će imati priliku da učestvuju na kreativnim umetničkim radionicama i da se druže sa umetnicima iz različitih oblasti.

Tekst: Aleksandra Kurteš
Politika,  24. avgust 2021.




Fotografije: Tatjana Karabašević

Priredila: Nadica Janić

четвртак, 19. август 2021.

U LAVIRINTU

Početak, pun nade i istraživanja. Nepoznanice na putu iščekivanja i izazova. Tražimo put sreće i uspeha… Lutanja. Spoticanja. Neostvareni snovi i nadanja.

Kraj. Zidovi sivila pred nama. Lutamo hodnicima sećanja. Nema svetla u pogledu napred. Sanjive oči i želja za toplom rukom koja će nas povesti u San.



"ALFA"
Pronađi put
(akril na kartonu; 50 x 50 cm)
Autor: Nadica Janić



"OMEGA"
Povedi me u san
(akril na kartonu; 50 x 50 cm)
Autor: Nadica Janić