Slovenska mitologija je bajkovita, koloritna, puna simbolike i veličanja života. Mukotrpno živeći kao nomadi, vezujući se za raskrčen komad zemlje, reku i šumu, zavisili su od plodnosti zemlje i naklonosti vremenskih prilika. Strah i nada su se smenjivali. Svemu su pronalazili uzrok i svemu davali izvor koji je bio iracionalan. Stvarnost i mašta su stvarali mitove i legende koje su se prenosile generacijama i dograđivale. Prelaskom u hrišćanstvo običaji vezani za mitska bića su se zadržali do danas.
Najznačajnije mitsko biće Starih Slovena je bila Majka Zemlja. Davala je novi život i odnosila život. Krug stvaranja i nestajanja. Godišnja doba su donosila promene. Radost i tugu. Izobilje, ljubav i radost u danima obasjanim suncem i bolest i glad u dugim zimskim danima. Majka Zemlja se menjala kao i majka svakog čoveka. Lepršava devojčica, raskošna devojka, zrela žena i uvenula starica. Posmatrajući promenljive likove Majke Zemlje davali su im imena:
Vesna (proleće), Lada (leto), Živa (jesen) i Morana (zima)
Vesna (proleće), Lada (leto), Živa (jesen) i Morana (zima)
i slavili ih kao boginje života i smrti.
Vesna je prikazivana kao nežna, vesela devojčica koja širi miris rascvetalog drveća i daruje prvo voće.
Boginja Vesna
(akril; 10 x 10 cm)
Autor: Nadica Janić
(akril; 10 x 10 cm)
Autor: Nadica Janić
Lada njiše polja zrelog žita obasjanih suncem. Crvene bulke u žitu i cvetne livade. Beli oblaci kao leptiri nagoveštavaju letnji pljusak… Romantične noći sa uzdasima ljubavi.
Živa je punoća života. Rađanje dece, sazrevanje plodova. Raskoš i blagodat koju upija Majka Zemlja. Daruje ljude srećom i sigurnošću. Boje zlata nagoveštavaju bogatstvo i sigurnost u danima sivila koji neminovno dolaze.
Morana svojim plaštom magle polako zatvara čarobni krug kretanja Života. Nije omražena kod Slovena. Prihvataju i njene dane ali sa zebnjom. Morana upozorava i poštovali su je kao i druge boginje obnove Života. Morana odnosi duše umrlih barkom od orahovog drveta na večni počinak. Tako nastaje i kult posvećen dušama.