понедељак, 03. април 2017.

BOGINJE OBNOVE ŽIVOTA



Boginja Lada 
(akril; 50 x 50 cm)
Autor: Nadica Janić


Boginja Živa 
(akril; 50 x 50 cm)
Autor: Nadica Janić

Lada je slovenska boginja ljubavi i lepote i ima karakteristike kao i boginje Freja, Afrodita ili Izis koje su poštovali drugi narodi. Lada se predstavlja kao devojka duge zlatne kose u koju je upleten venac od klasja žita, što simbolizuje njenu funkciju božanstva plodnosti. Lada u podzemlju, zajedno sa bogom Velesom, boravi sve do prolećne ravnodnevnice, kada izlazi napolje nakon što je Gerovit pušta da blagoslovi Zemlju. Iako njena vladavina počinje 21. marta, ipak je leto godišnje doba koje se vezuje za Ladu. Ona sledi za Vesnom, slovenskom boginjom proleća. Njihove funkcije je teško razdvojiti jer obe ove boginje vezane su za plodnost. 

Rituali koji su se obavljali u Ladinu čast najčešće su povezani sa sklapanjem brakova, odnosno, biranjem supružnika. Poznat je i obred ladarice koji se u Srbiji obavlja pod imenom kraljice. Osnovne odlike ovog rituala opisao je Vuk Karadžić: Na dan Svete Trojice okupi se grupa od desetak mladih devojaka od kojih je jedna obučena kao kraljica, druga kao kralj, a treća kao barjaktar. Kraljica sedne na stolicu dok oko nje igra kolo preostalih devojaka, a kralj i barjaktar igraju sami za sebe. Na ovaj način kraljice idu od kuće do kuće tražeći devojke za udaju. Takođe, odlika ovog rituala je preskakanje vatre. Ovakav običaj postojao je u svim krajevima Evrope, a njegova svrha je bila omogućavanje plodnosti kao i zaštita ljudi i stoke od sila zla. 

Živa je boginja plodnosti - boginja koja daruje život. Ona je jedna od najpoznatijih boginja staroslovenskog panteona. Jedno od njenih imena, Zizileja predstavlja Živu kao zaštitnicu dece, odnosno boginju koja se brine o deci i bdi nad njihovom sudbinom. Živa je veoma često prikazana kao trudna mlada devojka zbog čega je bilo zabranjeno zabijati sečiva u zemlju da se ova boginja ne bi povredila.

Postojao je ritual gde su muškarci u polja postavljali izrezbarene kipove sa likom Žive, kako bi odobrovoljili njenu plodnost. U istu svrhu njoj je prinošen danak, obično u cveću i plodovima. Takođe je zabeleženo da je Živi bio žrtvovan petao, poznat kao simbol plodnosti i sunca. 

Za ovu boginju se vezivalo jesenje godišnje doba. Ako Vesnu vežemo za proleće, Ladu za leto, a Moranu za zimu, dobijamo sve četiri faze boginje-Zemlje, koja kroz svoja četiri božanska lika prolazi kroz godišnji ciklus obnove života. Međutim, iako je svaka boginja bila vezana za određeno doba godine, one su se slavile i onda kada nije bilo njihovo doba. 


Nadica Janić




Нема коментара: