NAŠ OBOJEN SVET

Frekvencije boja koje upijamo oblikuju naš pogled na svet, naše misli. Naše misli boje naš život koji reflektuje boje dobra ili boje zla. Zvuci i oblici svojim bojama povratno oblikuju naše misli...

Boje dobra (kolaž, 10 x 10 cm)

Boje zla (kolaž, 10 x 10 cm)

Plava, bela i žuta ili - crvena, crna i zelena? Naš izbor!

Koliko ćemo biti srećni zavisi od boje našeg mikro sveta – čestice u nepreglednom i večitom spektru boja. 

Koje boje je sreća? 

Da li je boja duge naša sudbina, zavet Boga i poslednja opomena? 

Energetsko-vibracionu osnovu sveta naslutili su mudraci drevnih epoha. Svetlost, sazdana od boja, je most koji spaja ljudski svet sa svetom druge dimenzionalnosti. Po predanju, ta istina je već bila zapisana u izgubljenoj knjizi Mojsijevoj od belih slova glasova i belih reči sazdanih od prečišćene svetlosti. 

PSIHOLOŠKI EFEKAT BOJA 

Boje sveta i prirode koja nas okružuje stvaraju kod svih nas određene asocijacije. Plavo - nebo, zelena - trava, žuto - sunce... samo su neke od asocijacija koje će veliki broj ljudi automatski upotrebiti kada su boje u pitanju. Osim univerzalnih boja prirode svako od nas je izložen i upotrebi različitih boja u različite svrhe u svom okruženju, kao posledica određenih kulturološko-tradicionalnih šablona koji u svakom društvu postoje.

Mandala "Sentiment" (tempera na lesonitu, 50 x 50 cm)

Psihologija boja je oblast psihologije koja izučava emocije i reakcije ljudi na određene boje. U velikoj meri na ovo utiču upravo kulturološko-tradicionalni šabloni i simboli koji od najranijih dana u nama izgrađuju reakcije na određene boje. Osim toga postoje, za sada nedovoljno objašnjene, fiziološke reakcije na određene boje, na bazi kojih je zasnovana i hromoterapija – oblast alternativne medicine bliska psihologiji boja. 

U različitim kulturama boje imaju drugačija značenja. I dok jedna boja u nekoj kulturi može prouzrokovati jedan, u drugoj prouzrokuje potpuno drugi, suprotan psihološki efekat. U našoj kulturi (i zapadnoj) bela boja označava mladost, nevinost; venčanja se obavljaju u belom – sa druge strane u istočnim kulturama, u Indiji i Kini, belo je boja koja simbolizuje smrt, a u nekim zemljama Latinske Amerike smrt predstavlja ljubičasta (u odredjenoj meri i u USA i Kanadi – primera radi većina dopisnica kojima se izražava saučešće ima ljubičastu boju).

Na bazi ove simbolike, psihologija boja našla je svoju najrasprostranjeniju praktičnu primenu u marketingu. Upotreba boja u marketingu direktno je povezana sa proizvodom koji je potrebno plasirati i slike koju je o proizvodu planirano stvoriti. U zavisnosti od željene poruke, odabrane boje mogu da je podrže, naglase ili budu u suprotnosti sa njom. Naravno, upotreba boja mora biti prilagođena tržištu na koje se proizvod plasira, u skladu sa asocijacijama koje određene boje prouzrokuju kod ciljne grupe.

Ako posmatramo zapadnu kulturu, koja je u današnjoj globalnoj kulturi najdominantnija, možemo primetiti postojanje određenih pravila i vezivanja odgovarajućih asocijacija za pojedine boje:

crvena - uzbuđenje, snaga, seks, strast, brzina, opasnost;

plava - poverenje, pouzdanost, pripadnost, opuštenost; 

žuta - toplina, sjaj sunca, veselost, sreća; 

narandžasta - razigranost, toplina, izražajnost; 

zelena - priroda, svežina, hladnoća, rast, bogatstvo; 

ljubičasta - uzvišenost, spiritualnost, dostojanstvo; 

roze - mekoća, slatko, odgajanje, sigurnost; 

bela - čistota, nevinost, mladost, blagost; 

crna - sofisticiranost, elegancija, zavodljivost, misterija; 

zlatna - prestiž, skupoća; 

srebrna - prestiž, hladnoća, nauka.

FIZIOLOŠKO DELOVANJE BOJA 

Boje od davnina imaju primenu u medicini. U psihoterapiji postoje tehnike lečenja bojom. One su zasnovane na pretpostavci da boje imaju fiziološki uticaj na ljude i da postoji tesna povezanost boja i života, stoga eksperti za boju opravdano govore o »snazi boje« (the power of color). 

Poznata je osetljivost biljaka na uticaj boja. G. Mathien nam u tom pogledu, daje zanimljive rezultate eksperimenata izvedenih u Juvisyju. Tako je Mimosa pudica, koja je u početku bila visoka 27 mm, pod uticajem plave svetlosti posle tri meseca dostigla 28 mm, pod uticajem bele 100 mm, a pod uticajem crvene 423 mm. 

Ako nam je sve to poznato, ne treba da nas čudi što boje imaju jak fiziološki uticaj i na čoveka. Ne treba da se osvrćemo unazad na Hipokrata, i u moderno doba naučne medicine hromoterapija je veoma raširena. Danas je sasvim sigurno da i zračenje vidljivog spektra ima svoju specifičnu energiju i osobenosti. Obzirom na različitu dužinu talasa, slično kao kod kosmičkih, gama i iks, infracrveni i ultraljubičasti zraci specifično deluju na žive organizme, posebno na čovekov. 

Na osnovu brojnih eksperimenata u raznim laboratorijama i bolnicama, sastavljena je opštevažeća tabela fiziološkog uticaja pojedinih boja na čoveka:

- Crvena boja je penetrativna i vruća, povećava napetost mišića, povećava krvni pritisak i pospešuje cirkulaciju krvi i disanje. Smatra se i duševnim stimulansom. 

- Narandžasta boja ubrzava probavu i kucanje srca a da pri tom ne povećava krvni pritisak. Smatra se emotivnim (osećajnim) stimulansom, stvara dobru volju, ali mogla bi i da umara.

- Žuta boja je stimulans za oči, dakle i za nerve, utiče i na određena psihoneurotična stanja. Smatra se mentalnim stimulansom.

- Zelena boja smanjuje krvni pritisak i širi kapilare. Može se koristiti pri lečenju mentalnih bolesti, nervne napetosti, histeričnih napada, nesanice i sl. Uspostavlja ravnotežu, olakšava neuralgije i migrene, ali nije podesna za ublažavanje svih nervoznih stanja. Smatra se sedativnim i hipnotičkim sredstvom.

- Plava boja smanjuje krvni i muskularni pritisak (tonus), umiruje puls i smanjuje ritam disanja. Smatra se emotivnim sredstvom: vodi miru i introspekciji, te nervozna stanja umiruje u još većoj meri nego zelena.

- Ljubičasta boja utiče okrepljujuće na srce i pluća i povećava organsku otpornost. Spaja tonički efekat plave i stimulativni efekat crvene boje.

ART TERAPIJA

Art terapija je metod rada na sebi kroz umetnost, terapija koja stimuliše desnu polovinu mozga odgovornu za kreativnost, intuiciju i nesvesna stanja. Mandale su energetske slike koje na simboličan način predstavljaju celovitost svemira i čovekove psihe. Kroz dinamiku njihovih boja i oblika mi stimulišemo svoje unutrašnje, duhovne potencijale, bilo da mandale sami crtamo ili da meditiramo skoncentrirani na mandalu. Mandala je alat za poniranje u dubine sebe i osluškivanje svog unutrašnjeg glasa, sredstvo kontemplacije i meditacije. Savršena simetrija i harmonija boja mandale unose u naš um sklad, vraća prirodnoj ravnoteži, opušta i ispunjava našu dušu snagom i harmonijom. Carl Gustav Jung je dao doprinos toj tezi: mandale su slike podsvesnog uma – unutrašnjeg zvuka, emocija. 

Naša kultura je upoznata s mandalama uglavnom preko dela Carla Junga koji se zainteresirao za njih studirajući Istočnu religiju. Za Junga su mandale bile sredstvo na koje projektujemo svoju psihu. U crtežima svojih pacijenata je video mandale putem kojih su oni izražavali nesvesno. Jung je govorio kako mandala simbolizuje "sigurno utočište unutrašnjem miru i celovitosti". Sam Jung je koristio mandalu za svoj duhovni rast i pisao o svojim iskustvima. 

MANDALA – FRESKA UMA 

Sve što postoji ima svoj izvorni kod, strukturu i oblik. Ne samo ono što vidimo, već i ono što osećamo, mislimo, izgovaramo, sve naše želje i snovi… Mandala predstavlja strukturu i oblik svega što postoji, osnovnu strukturu kreacije. 

Mandala na sanskrtu znači "celi svet" ili "magični krug", a čine je geometrijski oblici usmereni ka njenom centru. Tibetanska reč za mandalu je Khyil-khor i znači centar svemira u kojem borave potpuno probuđena bića. Krug simbolizuje celovitost, jedinstvo, večnost. Osnovni primer mandale, krug sa centrom, širi se daleko izvan dvodimenzionalne ili trodimenzionalne umetničke forme. 

Mandala je osnovni oblik koji se pojavljuje u prirodi. Priroda je puna mandala - od godova stabala i cveća - pa i Zemlja sama je mandala. U okviru Mlečnog puta nalazi se naš solarni sistem unutar kojeg je Zemlja. Od atoma do solarnog sistema, sve je mandala i deo je veće mandale. Živa bića su sagrađena od ćelija, i svaka ćelija ima jezgro i centar, i ćelije su mandale. Kristali, stene i planine napravljeni su od atoma, i svaki taj atom je mandala. Krug sa centrom je osnovna struktura kreacije koja se reflektuje od mikro do makro svetova. Savršen krug, bez početka i kraja, simbol je jedinstva, povezanosti i večnosti. 

Obrazac mandale je korišćen u mnogim religijskim tradicijama širom sveta. Hildegard von Bingen, hrišćanska opatica iz XII veka, kreirala je mnogo prelepih mandala koje su izražavale njene vizije i verovanja. Aztečki kalendar koji je imao formu mandale, služio je za merenje vremena i kao sredstvo za verska izražavanja drevnih Azteka. U Aziji, taoistički yin-yang simbol predstavlja suprotnost i međuzavisnost. Tibetanske mandale su vrlo složeno slikane ilustracije s verskim značenjem koje se koriste u meditaciji. U Evropi, u tradiciji hermetizma nalazimo mandale. Arhitektura gotičkih katedrala pokazuje dugi put prema prosvetljenju. Obojeno staklo koje podseća na drevne mandale, simbol je prosvetljenja ljudskog duha.

Mandala "Freska uma" (obojen pesak i sedef na lesonitu, 30 x 30 cm)

U Tibetu je proces kreiranja mandale važan kao i završni proizvod i zahteva godine priprema i treninga da bi se neko osposobio i dobio znanje potrebno za slikanje mandale. Čak i kad je sposoban da započne sa slikanjem potrebno je proći pripremnu meditaciju koja traje tri dana. U Tibetu postoji mnogo tipova mandala, a jedan od njih su i peščane mandale. Njihove složene oblike su u potpunosti razumevali samo odabrani. Dizajn se ritualno priprema od strane tibetanskih sveštenika nekoliko dana, te se nakon toga uništava kao simbol promenljivosti života. Postoji verovanje da pesak koji se blagosilja kroz taj proces, donosi veliku dobrobit zemlji i rekama s kojima dođe u kontakt.

Izvor: 

Spasoje Vlajić - NOVA (META)FIZIKA (1992)

Nikolina Ljepava - AMFITEATAR, naučni portal (2010) 

K.G Jung - SABRANA DELA, knjiga 2 (1978)

Ilustracija: 

Likovni radovi Nadice Janić

- Boje dobra (kolaž, 10 x 10 cm)

- Boje zla (kolaž, 10 x 10 cm) 

- Mandala „Sentiment“ (tempera na lesonitu, 50 x 50 cm) 

- Mandala „Freska uma“ (obojen pesak i sedef na lesonitu, 30 x 30 cm) 

Za SRPSKU TELEVIZIJU USA priredila: Nadica Janić

    Veza:

  

    - STV USA

    - Sajt Srpska dijaspora

XVIII Međunarodna izložba "Žene slikari" 2020. Majdanpek

Na XVIII Međunarodnoj izložbi "Žene slikari" 2020. Majdanpek učestvuje 102 umetnice sa 167 radova iz pet zemalja: Austrija, Hrvatska, Makedonija, Slovenija i Srbija.

Na izložbi učestvujem sa dva rada:

"Iluminacija" I i II 

(akril na lesonitu; 50 x 50 cm)

"Iluminacija" I
(akril na lesonitu; 50 x 50 cm)
Autor: Nadica Janić

"Iluminacija" II
(akril na lesonitu; 50 x 50 cm)
Autor: Nadica Janić

Otvaranje ižložbe je 27. juna 2020. u Velikoj galeriji Centra za kulturu Majdanpek i traje do 27. jula 2020.

A L B U M

Priredila: Nadica Janić

MEĐUNARODNI BIJENALE UMETNOSTI MINIJATURE - 30 GODINA POSTOJANJA

Petnaesti Međunarodni bijenale umetnosti minijature – najveća i najobuhvatnija svetska izložba malog formata otvorena je 6. juna 2020. u Kulturnom centru Gornji Milanovac i trajaće do 31. avgusta 2020. godine. Pokrovitelji manifestacije su opština Gornji Milanovac i Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije. 

„U odnosu na predhodne manifestacije, organizovane za Dan opštine Gornji Milanovac, kojima su tradicionalno i započinjale aprilske svečanosti u gradu pod Rudnikom, ovoga puta, zbog pandemije korona virusa, organizator najveće svetske izložbe minijature je bio prinuđen da otvaranje Bijenala pomeri za jun, u vreme obeležavanja gradske slave (Silazak Svetog Duha na Apostole), a samu dodelu nagrada prilagodi preventivnim merama koje propisuje Ministarstvo zdravlja Republike Srbije“, rekao je na otvaranju izložbe Dragan Arsić, direktor Kulturnog centra. 

Kulturni centar Gornji Milanovac

Ceremonija otvaranja Bijenala upriličena je na Platou ispred Moderne galerije Kulturnog centra. Govoreći o 15. Međunarodnom bijenalu umetnosti minijature, o koncepciji manifestacije i ovogodišnjoj postavci, žiriranju i pratećem izložbenom programu, Božidar Plazinić, predstavnik Žirija i Selekcione komisije je između ostalog rekao da postavka obuhvata 689 radova koje potpisuju 423 autora iz 27 zemalja (Nemačka, Bugarska, Ukrajina, Slovenija, Poljska, Francuska, BiH, Velika Britanija, Izrael, Hrvatska, Finska, Grčka, JAR, Kanada, Crna Gora, Belorusija, Južna Koreja, Australija, Severna Makedonija, Austrija, Rumunija, Argentina, Estonija, Japan, Čile, Rusija i Srbija). 

Moderna galerija Kulturnog centa

“Izlagačke oblasti su: slikarstvo, grafika, skulptura, crtež, primenjena umetnosti, fotografija i intermedija. Prihvaćeni su samo originalni radovi, nastali u poslednje dve godine, ocenjeni kao dela visokog umetničkog i profesionalnog dometa. U okviru postavke je i selekcija radova 12 umetnika – učesnika Bijenala minijature iz grada Rusea (Bugarska). Selekciju je napravila Elena Velikova”, rekao je Božidar Plazinić i naglasio da „umetnost minijature pokazuje da se na malom prostoru, osmišljenim potezima i kvalitetnim idejama može napraviti veliko delo.“ 

Manifestaciju je otvorila Jadranka Dostanić, zamenik predsednika opštine Gornji Milanovac i predsednik Organizacionog odbora Bijenala. Čestitajući nagrađenim i pohvaljenim autorima, organizatoru, opštini na ključnoj finansijskoj i svakoj drugoj podršci, Ministarstvu za kulturu i svim prijateljima umetnosti koji su svih proteklih decenija pomogli realizaciju Bijenala, Jadranka Dostanić je istakla:

“Ovo je dan u kome naš grad postaje bogatiji za još jednu veliku svetsku manifestaciju, petnaestu po redu. Ovo je dan našeg i vašeg velikog umetničkog praznika koji je odavno ušao u anale svetske moderne umetnosti i postao najprestižnija manifestacija umetnosti malog formata u zemaljskim razmerama. Već smo, krajem prošle godine, obeležili trideset godina postojanja našeg i vašeg Bijenala minijature čvrsto zakoračili u četvrtu deceniju čudesne i magične umetnosti minijaturnih formata. Dvadeset sedam zemalja sveta ove godine grade sa nama još jednu zajedničku priču ispričanu na oko sedam stotina umetničkih dela u svim mogućim, postojećim oblastima vizuelnog stvaralaštva. Grade jedan neverovatan mozaik sačinjen od umetničke igre u malom, od kreativnih misli i ideja stotine i stotine i na hiljade naših istomišljenika, umetnika koji od kad smo započeli ovu veliku svetsku misiju dele sa nama sve one radosti koje donosi svaka izložba: jer je jedinstvena, jer je posebna, jer je originalna i neponovljiva i jer su deo ovog grada i svih nas. Ponosni smo na ovu veliku manifestaciju, na sve koji u njoj učestvuju, i koji su je protekle tri decenije podržavali i doprineli da se taj zlatni niz minijatura koji se niže na hiljade i desetine hiljada nastavi istim onim stvaralačkim i organizatorskim žarom kakav nas prati sve ove godine i decenije”.

Izložba skulptura Marka Vukše u Holu Kulturnog centra

Prateći program 15. Međunarodnog bijenala umetnosti minijature je stvaralaštvo Marka Vukše, dobitnika Gran-prija na 14. Bijenalu i slikarski opus i minijature Radislava Ratka Vučinića, jedinog učesnika svih dosadašnjih Bijenala. (Trajanje pratećih izložbi: 6. jun – 6. jul 2020. godine). 

Izložba minijatura Radislava Ratka Vučinića u Holu Kulturnog centra

I ove godine izložbu, po već utvrđenoj koncepciji, prati katalog manifestacije. Izdanje je dvojezično, ukoričeno je tvrdim povezom i u dimenzijama je izloženih eksponata – 10×10 cm.

Obeležavajući 30 godina postojanja Bijenala, u susret jubilarnom 15. Međunarodnom bijenalu umetnosti minijature Kulturni centar Gornji Milanovac organizovao je još dve izložbe: 3. juna 2020. godine u Galeriji Doma kulture „Vojislav Ilić“ na Rudniku izloženi su odabrani radovi iz Zbirke Bijenala i Zbirke likovne kolonije „Mina Vukomanović Karadžić“. Zbirku bijenala čine radovi koje su organizatori manifestacije, počev od prve izložbe, 1989. godine, dobijali na poklon, otkupljivali, ili su kao nagrađeni radovi trajno ostali u vlasništvu Bijenala. Zbirka trenutno broji oko1500 radova iz svih oblasti likovnog, primenjenog i uopšte vizuelnog stvaralaštva i sa svakom novom izložbom sve više se uvećava. Odabrani radovi iz Zbirke Bijenala od 4 – 23. juna 2020. godine biće izloženi i u Kragujevcu u Gradskoj galeriji „Mostovi Balkana“. 

Zbirka Bijenala čini svojevrstan reprezent manifestacije jer se, u izlagačkom smislu, preko postavke odabranih radova, prvenstveno nagrađenih domaćih i stranih autora, mogu sagledati najbolji i najkvalitetniji radovi poznatih i priznatih autora koji su se umetnički iskazali i dokazali u oblasti malog formata – minijature kao posebno originalnog načina kreativnog izraza. Zahvaljujući Zbirci minijatura koja već sadrži impozantan broj radova došlo se na ideju o osnivanju jedinstvenog muzeja minijature u Gornjem Milanovcu. Očekuje se da će konkretni poslovi oko realizacije ove ideje započeti narednih godina u kojima Bijenale minijature ulazi u četvrtu deceniju postojanja.

Izvor: Informacije za javnost Kulturnog centra Gornji Milanovac

Fotografije: Kulturni centar Gornji Milanovac

Katalog izložbe - link

Za Srpsku Televiziju USA priredila: Nadica Janić

Veza: STV USA

15. Međunarodni bijenale umetnosti minijature 2020. Gornji Milanovac

Međunarodni bijenale umetnosti minijature, najveća i najobuhvatnija manifestacija umetnosti malog formata započinje 2020. godine četvrtu deceniju svog postojanja i veoma je značajna informativna manifestacija preko koje se može pratiti i razvoj svetske umetnosti u poslednjih 30 godina.

Održavajući kvalitet i kredibilitet manifestacije, Kulturni centar iz Gornjeg Milanovca, organizator izložbe uz stručnu pomoć priznatih istoričara umetnosti, likovnih kritičara i profesora sa nekoliko umetničkih univerziteta (članovi umetničkog saveta i žirija) svetskoj javnosti do sada je predstavio oko 12.000 umetničkih dela koja potpisuje više od 8.000 autora iz četrdesetak zemalja sveta.

Organizator Bijenala:

Kulturni centar, Gornji Milanovac (Ustanova za kulturu, umetnost i vanškolsko obrazovanje).

Generalni pokrovitelji:

- Opština Gornji Milanovac (kao oficijelni osnivač manifestacije);

- Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije (posredstvom institucije konkursa za projekte).

Kalendar manifestacije:

Konkurs je otvoren od 8. jula do 31. oktobra 2019. godine.

Selekcija radova: 16. i 17. novembar 2019. godine.

Žiriranje radova: 16. decembar 2019. godine.

Svečano otvaranje izložbe: 23. april 2020. godine.

Izložba traje od 23. aprila do 30. juna 2020. godine.

Izlagačke kategorije:

Slikarstvo, grafika, skulptura, crtež, primenjena umetnost, fotografija i intermedija.

Statistika učešća:

Na 15. Međunarodnom bijenalu umetnosti minijature učestvuju umetnici iz 27 zemalja (Nemačka, Bugarska, Ukrajina, Slovenija, Poljska, Francuska, BiH, Velika Britanija, Izrael, Hrvatska, Finska, Grčka, JAR, Kanada, Crna Gora, Belorusija, Južna Koreja, Australija, Severna Makedonija, Austrija, Rumunija, Argentina, Estonija, Japan, Čile, Rusija i Srbija).

Za izložbenu selekciju odabrano je 687 radova koje potpisuje 422 autora. (Na konkurs je pristiglo 973 rada, od 565 autora.) Prihvaćeni su samo originalni radovi, nastali u poslednje dve godine, ocenjeni kao dela visokog umetničkog i profesionalnog dometa.
Spisak izlagača nalazi se na sajtu Bijenala.

Prateći izložbeni program:

- Stvaralaštvo Marka Vukše, dobitnika Gran pri nagrade na 14. Bijenalu;

- Slikarski opus Radislava Ratka Vučinića, jedinog učesnika svih dosadašnjih Bijenala.

Selekciona komisija 15. Međunarodnog bijenala umetnosti minijature:

1. Božidar Plazinić, predsednik

2. Sanja Filipović, zamenik predsednika

3. Đorđe Stanojević, član

Međunarodni žiri 15. Međunarodnog bijenala umetnosti minijature:

1. Monika Miler (Nemačka), predsednik

2. Sofija Ječina (Rusija), član

3. Božidar Plazinić (Srbija), član

Nagrade Bijenala:

Nagrade Bijenala su: Gran pri (1.500 evra) i sedam ravnopravnih nagrada u rangu prve nagrade (po 500 evra) u svakoj izložbenoj kategoriji. Nagrađeni radovi ulaze u Zbirku Bijenala (novčana nagrada podrazumeva otkup rada). Imena nagrađenih biće saopštena na konferenciji za novinare koja će prethoditi svečanom otvaranju Bijenala (april 2020. godine).

Kataloška izdanja:

Po utvrđenoj koncepciji od 7. Bijenala, katalog je u dimenzijama izloženih eksponata 10x10x5 cm, sa tvrdim povezom. Izdanje je dvojezično, srpsko-engleski. U katalogu je predstavljena reprodukcija svih autora/izlagača sa kataloškim podacima, prateća izložba i stručni tekstovi. Kataloško izdanje 15. Bijenala biće predstavljeno na konferenciji za novinare koja će prethoditi otvaranju Bijenala.

Istorijat Bijenala:

Prva izložba organizovana je decembra 1989. godine i trajala je do kraja januara 1990. Nastala je po uzoru na sličnu manifestaciju u Torontu (Kanada), a na inicijativu milanovačkih umetnika Milana Miletića i Nebojše Savovića Nesa. Manifestaciju je pokrenulo Udruženje likovnih i primenjenih umetnika Gornjeg Milanovca, registrovano 1988. godine. Od 1994. godine Bijenale (Treći Bijenale) ima međunarodni karakter. Oficijelni organizatori, tokom godina, bili su: Udruženje likovnih i primenjenih umetnika Gornjeg Milanovca (Prvi bijenale), Udruženje likovnih i primenjenih umetnika Gornjeg Milanovca, suorganizator ”Dečje novine” (Drugi bijenale), Udruženje likovnih i primenjenih umetnika Gornjeg Milanovca, suorganizator Muzej rudničko‐takovskog kraja (Treći Bijenale), Muzej rudničkog‐takovskog kraja (Četvrti bijenale), a potom Kulturni centar iz Gornjeg Milanovca (od Petog Bijenala do danas).

Veza: Bijenale minijature

Na izložbi učestvujem sa dva rada:

- "Boginja Morana“ (tempera na papiru; 10 x 10 cm)

- "Boginja Vesna“ (tempera na papiru; 10 x 10 cm)

"Boginja Morana"
(tempera na papiru; 10 x 10 cm)
Autor: Nadica Janić

"Boginja Vesna"
(tempera na papiru; 10 x 10 cm)
Autor: Nadica Janić

POMERENO OTVARANJE IZLOŽBE 15. MEĐUNARODNOG BIJENALA UMETNOSTI MINIJATURE

Međunarodni bijenale umetnosti minijature, najveća i najobuhvatnija manifestacija umetnosti malog formata, koji se u Gornjem Milanovcu organizuje već pune tri decenije, ove godine, zbog pandemije virusa korona i proglašenja vanrednog stanja na celokupnoj teritoriji Republike Srbije, biće odložen. Umesto 21. aprila 2020. godine za kada je, prema kalendaru manifestacije bilo predviđeno otvaranje, petnaesta po redu izložba umetničkih ostvarenja svetskoj javnosti biće predstavljena do kraja godine, odnosno kada se steknu uslovi.

Organizator manifestacije - Kulturni centar nastojaće da sve ono što je posvećeno pripremao i na čemu je vredno radio u protekle dve godine predstavi javnosti, ali onda kada se za to stvore uslovi”, rekao je Dragan Arsić, direktor Ustanove za kulturu, umetnost i vanškolsko obrazovanje iz Gornjeg Milanovca.

Ovo je u saglasnosti i sa Pravilnikom manifestacije (član 30.) sa kojim su, prilikom raspisivanja konkursa, upoznati svi umetnici – učesnici 15. Međunarodnog bijenala umetnosti minijature, a reč je autorima iz 27 zemalja sveta (Nemačka, Bugarska, Ukrajina, Slovenija, Poljska, Francuska, BiH, Velika Britanija, Izrael, Hrvatska, Finska, Grčka, JAR, Kanada, Crna Gora, Belorusija, Južna Koreja, Australija, Severna Makedonija, Austrija, Rumunija, Argentina, Estonija, Japan, Čile, Rusija i Srbija).

Do tada, Kulturni centar preporučuje svim ljubiteljima malog formata da prate Fejsbuk stranice Bijenala i Kulturnog centra, gde će uz zvanične informacije o manifestaciji i radu Ustanove u uslovima vanrednog stanja, objavljivati i nagrađene i pohvaljene radove sa prethodnih manifestacija. Takođe, na FB stranicama Ustanove biće objavljivani i snimci programa u produkciji Kulturnog centra.

Izvor: FB stranica Bijenala umetnosti minijature

13. april 2020.

PROGLAŠENI POBEDNICI 15. MEĐUNARODNOG BIJENALA UMETNOSTI MINIJATURE

Jubilarni 15. Međunarodni bijenale umetnosti minijature - najveća i najobuhvatnija izložba malog formata svetskoj javnosti biće predstavljen 6. juna 2020. godine u Modernoj galeriji Kulturnog centra u Gornjem Milanovcu, saopšteno je danas na konferenciji za medije organizovanoj u Svečanoj sali opštine Gornji Milanovac.

Za razliku od svih prethodnih manifestacija, zbog pandemije virusa korona, otvaranje Bijenala će biti skromnije, a posetioci izložbe moraju se pridržavati preventivnih mera koje propisuje Ministarstvo zdravlja Republike Srbije. 

Održavajući kvalitet i kredibilitet manifestacije, organizator izložbe Kulturni centar ovoga puta predstaviće 689 radova koje potpisuje 423 autora iz 27 zemalja sveta. Reč je o umetnicima iz: Nemačke, Bugarske, Ukrajine, Slovenije, Poljske, Francuske, Bosne i Hercegovine, Velike Britanije, Izraela, Hrvatske, Finske, Grčke, Južnoafričke Republike, Kanade, Crne Gore, Belorusije, Južne Koreje, Australije, Severne Makedonije, Austrije, Rumunije, Argentine, Estonije, Japane, Čilea, Rusije i Srbije, rekao je Dragan Arsić, direktor Kulturnog centra i dodao da je Selekciona komisija u sastavu: Božidar Plazinić, predsednik, Sanja Filipović, i Đorđe Stanojević, za izložbu odabrala samo originalne radove, nastale u poslednje dve godine, koja su ocenjena kao dela visokog umetničkog i profesionalnog dometa.

Na poziv organizatora, u okviru velike postavke biće izloženi i odabrani radovi 12 umetnika – učesnika Bijenala minijature iz grada Rusea (Bugarska). Selekciju je napravila Elena Velikova.

Prateći izložbeni program: Stvaralaštvo Marka Vukše, dobitnika Gran - prija na 14. Bijenalu i Slikarski opus i minijature Radislava Ratka Vučinića, jedinog učesnika svih dosadašnjih Bijenala, biće predstavljen u Galeriji hola ispred Velike sale Kulturnog centra istakao je Radoš Gačić, urednik likovnog programa.

Nagrađene i pohvaljene autore, u ime žirija 15. Međunarodnog bijenala umetnosti minijature (Monika Miler, predsednik (Nemačka), Sofija Ječina (Rusija), i Božidar Plazinić (Srbija)) proglasio je Božidar Plazinić.

Gran Pri je dodeljen Zoranu Bogdanoviću iz Australije za skulpture Daily samples/Sunset, Daily samples/Sunny Day"Emancipovana forma, Osvajanje prostora".

Nagrade:

Prva nagrada za slikarstvo - Nikolaj Buzov, Bugarska / Heksafleksagon VI, Heksafleksagon VII

Prva nagrada za grafiku - Joana Papadimitriju, Ujedinjeno Kraljevstvo / Pogled, Isceljenje

Prva nagrada za skulpturu - Dragana Kojić, Srbija / Izdizanje 1, Izdizanje 2

Prva nagrada za crtež - Branko Raković, Srbija / Čista duša / Anima, Priroda / Nature

Prva nagrada za primenjenu umetnost - Rastko Ćirić, Srbija / Light for life

Prva nagrada za fotografiju - Tanasis Raptis, Grčka / Akt 1, Akt 2

Prva nagrada za intermediju - Milica Janković, Crna Gora / Promissed land, Presence in white

Nagrade Bijenala su: Gran pri (1.500 evra) i sedam ravnopravnih nagrada u rangu prve nagrade (po 500 evra) u svakoj izložbenoj kategoriji. Nagrađeni radovi ulaze u Zbirku Bijenala (novčana nagrada podrazumeva otkup rada).

Pohvale:

Slikarstvo: Irena Kuzmanović, Srbija / Ne plači nad prolivenim mlekom, Ide brzi voz

Grafika: Jelena Sredanović, Srbija /From Above, Oblaci

Skulptura: Mladen Marinkov, Srbija / Bakar 1, Bakar 2

Crtež: Sandra Nikač, Srbija / Fragmenti

Primenjena umetnost :Sanja Dević, Srbija / The Raven, Sometimes I don’t vomit when I see you

Fotografija: Dubravka Lazić, Srbija / LP 01, LP 02

Intermedija: Slobodanka Milošević, Srbija / Brodovi

I ove godine izložbu ćе, po već utvrđenoj koncepciji pratiti katalog manifestacije. Izdanje je dvojezično, ukoričeno je tvrdim povezom i u dimenzijama je izloženih eksponata - 10x10 cm.

Izvor: FB stranica Bijenala umetnosti minijature

20. maj 2020.

K A T A L O G

Moderna galerija Kulturnog centa Gornji Milanovac

A L B U M

OTVARANJE IZLOŽBE
6. jun 2020.

Priredila: Nadica Janić

Veza: STV USA

THE "MOUNDZA", mail art project 2020, Greece

URGENTE E-MAIL ART CALLED ''MOUNDZA''

MOUNDZA is a widespread insulting gesture in Greece. The Ministry of Education in Greece announces that visual arts and music lessons in secondary schools are completely BAN, insulting teacher s' work, student s' wishes and Greek culture. They are saying goodbye to the hands of the attached art teachers... They deprive students of the necessary education, for the understanding of their personality, their aesthetic cultivation, the development of their perceptive capacity, the development of creative thinking and training Spiritual and emotional of his personality. If you want to protest with Greek art teachers, create your ''MOUNDZA'' and email: mariart_x@yahoo.gr mentioning your name and country. All MOUNDZAS received will be printed on A4 and displayed at our protest. Deadline 20/6/2020 at 24:00.

 

"MOUNDZA"

Akril na kartonu; format A 4

Autor: Nadica Janić, Srbija

Redni broj rada 71

RESIST MAIL ART PROJECT "MOUNDZA" 

Radovi "MOUNDZA E-MAIL ART PROJEKT / PROTEST"
na sastanku nastavnika umetnosti u Školi likovnih umetnosti, 20. 06. 2020.

"MOUNDZA" e-mail art projekat - protest

Umetnost je suštinska potreba čoveka što potvrđuju prvi crteži Čoveka u pećinama. Želja da se izrazi i prenese poruka drugima samo je kroz umetnost ljudska i plemenita... Onemogućiti likovno i muzičko obrazovanje mladih ljudi je greh današljeg vremena. Stvarati čoveka konzumenta, poslušnika, ogoljenog od emocija je cilj novog svetskog poretka - demonske sile, nevidljive a sveprisutne. Dobro uvek pobeđuje. Kreativnost nema granice i ništa je ne može sputavati. 

Nadica Janić

ILUMINACIJA

"Iluminacija je u najopštijem smislu – nivo osvetljenosti ali i bogatsvo motiva u slikarstvu. Reč se koristi u različitom kontekstu u društvenoj sferi, slikarstvu, ili u tehnici, nauci…

Iluminacija ili manuskript u slikarstvu predstavlja ukras rukopisa i knjige, uz upotrebu minijatura, inicijala i ornamenata bordure. Ovo bogatstvo motiva i veština primene bili su od posebnog značaja u periodima kada su rukopisne knjige bile u stvari – jedine dostupne knjige.

Iluminacija je u slikarstvu bila prisutna još u antičkom razdoblju ali je procvat doživela sa pisanim knjigama. Posebno bogata i vredna iluminacija kod Biblije i jevanđelja, prave se uglavnom u samostanima dok se počev od 12. veka radi i privatno, dok vek kasnije počinje da se vrši i u radionicama pri univerzitetima.

Kada se krenulo sa štampanjem prvih knjiga, pronalaskom Gutenbergove štamparije – 1455. godine, i iluminacija nalazi svoje mesto.

U turskoj i Indijskoj kulturi i književnosti, iluminacije dostižu vrhunac tokom 16. 17. i 18. veka.

Pojam iluminacija ima svoj značaj i u religiji gde označava prosvetljenje kao nivo spoznaje i uz pomoć Boga."

Izvor: Veliki rečnik 

"Iluminacija (lat. illuminatio) - svečano osvetljavanje; bojadisanje nekog crteža, bakroreza ili otiska u kamenu; iznenadno nadahnuće, svetlost koja ozari dušu, inspiracija."

Izvor: Milan Vujaklija - Leksikon stranih reči i izraza 

"luminacija" I

(akril na lesonitu; 50 x 50 cm)
Autor: Nadica Janić

"Iluminacija" II 

(akril na lesonitu; 50 x 50 cm)
Autor: Nadica Janić

Veza: Umjetnost iluminiranja rukopisa

Priredila: Nadica Janić

VESNA - BOGINJA PROLEĆA I MLADOSTI

"Boginja Vesna"
(tempera na papiru; 10 x 10 cm)

Autor: Nadica Janić

Kod slovenskih naroda boginja Vesna je bila veoma omiljena jer je smenjivala vladavinu zime i smrti, odnosno boginje Morane. Vesna donosi zelena polja, cvetanje, prijatno vreme, pogodnije za život i rad. Ovim promenama u prirodi Vesna donosi radost u domove Slovena. Kako je proleće u narodu simbolizovalo pocetak lepog doba, kad priroda cveta, budi se, ponovo rađa i život se obnavlja, tako je i Vesna dobila ulogu kao boginja mladosti. Vesna predstavlja jedno od najsvetlijih božanstava. Na staroindijskom reč "vas" znači biti svetao, jasan, svetlost. A upravo ta reč se nalazi u korenu Vesninog imena. 

Vesna je bila uzor ženama. Bila je lepa i moćna. Oko sebe je širila opojne mirise. Pored lepote, pripisivana joj je i moć nad toplotom Sunca, bez koga ne bi moglo da dođe proleće. Na krilima povetarca donosio ju je bog vetra i vazduha Stribog a štitio ju je bog viteza i ratnika Gerovit.

Vesna je boginja pobednica. Ona pobeđuje smrt i zimu i donosi svoju vladavinu u prirodi. Ovu pobedu je narod obeležavao u svojim običajima. U obračunu između Morane i Vesne, Sloveni su se uvek opredeljivali za Vesnu. U običajima su Sloveni na grani nosili lutku Vesne, dok je lutka Morane bila utapana u reku ili spaljivana. Ovaj običaj je simbolično obeležavao pobedu Vesne nad Moranom. Vesnina pobeda nije konačna, već se ciklično ponavlja svake godine. Borba između Vesne i Morane pokazuje da Vesna ima osobine koje su česte među smrtnicima, netrpeljivost prema drugim ženama, ljubomoru i težnju ka moći. 

Trag o savezu Vesne i naroda može se naći i u molitvama i mnogim magijskim radnjama, kojima je takođe motiv bilo teranje zime i smrti iz domova, gde bi Morana nameravala uzimati duše i nanositi patnje. Verovalo se da Vesna pomaže ljudima i da oporavlja zimom narušeno zdravlje i usklađuje prirodu da bude harmonična, a time krepi i um i srce ljudi. Vesna je donosila slogu i ljubav. Jedan od praznika posvećenih Vesni slavio se sa supružnicima koji su sklopili brak predhodne godine. Bio je to jedan od najradosnijih praznika Slovena. Za tu priliku su spremani kolači sa medom, nazvani medenčići. Međutim, ovaj praznik je kasnije crkva vezala za dan Četrdeset mučenika, 23. mart, i danas slavljen kao Mladenci. 

Vesnin cvetni praznik takođe se održao i danas se naziva Cveti. U Vesninim obredima davalo se vernicima da progutaju leskov pupoljak ili glogov list. Deca su u vreme cvetanja vrba kićena vrbinim resama, a oko vrata su im se stavljali zvončići. Ovaj obred je i u hrićanstvu održao svoje ime Vrbica. 

Jaja su se farbala u proleće, obično u crvenu boju, koja je simbolizovala sunce, vatru i toplinu, koju je Vesna donosila svojim dolaskom. Jaja su se zajedno sa hlebom i vinom poklanjala domaćinu kuće.

Vesnu su Sloveni doživljavali kao lepu, nasmejanu mladu devojku okićenu vencima i u beloj haljini. Kosa joj je bila ukrašena cvetnim zvonima. Imala je krupne oči. U donjem delu struka imala je veliki cvetni venac. Grudi su joj bile bujne. Boginja je držala u levoj ruci buket cveća, a na kažiprstu desne stajala joj je lastavica. 

Roditelji su svojim kćerima rado davali njeno ime. Ovaj običaj se zadržao i do danas, pa je Vesna jedno od najčešćih ženskih imena kod pravoslavnih Srba. Boginja Vesna je bila uzor u svakom pogledu, pa su Sloveni želeli da im kćerke budu vesele, lepe, čiste i mirišljave kao ona. Njenu lutku su momci oblačili u ruho od trave, grančica sa pupoljcima, cveća i lišća. Momci su je nosili kroz naselja i donosili na kultna mesta. Lepo i jednostavno obučena u cvetne grančice i lišće, boginja Vesna je širila opojne mirise oko sebe, pa je takva slika očaravala Slovenke koje su pravile mirisne tečnosti kojom su kvasile lice i natapale svoju odeću. 

Pored zanosne lepote, Sloveni su Vesni pripisivali i gospodstvo nad sunčevom toplotom, bez koje ne bi bilo obnavljanja prirode u zeleno i cvetno ruho, niti bi moglo biti klijanja i nicanja novih biljnih izdanaka. Sveštenici su smatrali vatru simbolom sunčeve toplote, pa su je ritualno potpaljivali i blagosiljali. Vernici su zato, radi sreće u porodici, deo te obredne vatre odnosili kući i potpaljivali svoje ognjište. Inače, oko vatre su sveštenici (žreci) rukovodili pastirskim igrama radi što bujnije trave na pašnjacima. Pored toga, u igri i pesmi učestvovale su i mlade devojke - dodole, ispunjavajući deo obreda vezanog za dozivanje kiše. (Ovaj obred priređivan je u čast i drugih bogova). U ritualu boginji Vesni, devojke su bile obučene samo u ruho od trave, grančica, lišća i cveća (kao i Vesna) i kad je bilo dovoljno toplo, prisutni su ih obilato polivali vodom. Kasnije su, za igru i pesmu, dodole bile nagrađivane od strane svakog domaćina. 

Vesnina kultna mesta su uvek pored tekuće vode, a od predmeta simbolizuju je: lutke, venci, jaja i zvona. Njena živa bića su: lasta i roda (roda i danas predstavlja vesnika novorođenčadi), a od biljaka: breza, vrba, ljubičica, maslačak i cvet breskve. 

Izvor: 

- Sajt Stari Sloveni
- Pdf. Slobodan Jarčević - Istorijske skrivalice

Za SRPSKU TELEVIZIJU USA priredila: Nadica Janić

Veza: STV USA

MORANA – BOGINJA SMRTI, ZIME I MORE

Poznavanje prošlosti daje odgovore na pitanja ko smo, odakle smo, kuda idemo. Svet Starih Slovena je neiscrpna tema etnologa.Verovanja i običaji iz davne prošlosti slovenskih naroda utkana su u mnoge pravoslavne običaje. Hrišćanstvo nije zatrlo trag starih mitova i legendi. Dozvolilo je da se u okrilju nove vere mnogobožački narodi duhovno izražavaju kroz običaje posvećene nekadašnjim bogovima koji su im bili zaštita ili koji su im donosili nevolje. Poštovali su sva božanstva jer i priroda koja ih je iznedrila nije uvek blagodarna prema čoveku. 

Smena godišnjih doba, života i smrti, radosti i patnji bojili su život Starih Slovena kroz raznolike vidove obožavanja ili zaštite od božanstava koja su zajedno sa njima obitavala u prostoru između neba i zemlje, između mita i stvarnosti.

"Boginja Morana"

(tempera na papiru; 10 x 10 cm)
 Autor: Nadica Janić

Svet starih Slovena sastojao se od tri dela: Java - sveta živih; Nava - sveta mrtvih i Neba - sveta bogova. Nav je podeljen na dva dela: raj i pakao. Zadatak boginje Morane je bio da duše umrlih odnese u Nav, svet mrtvih, čiji se ulaz nalazi negde u delti Dunava. Sloveni su zamišljali da ona taj svoj zadatak izvršava ploveći u orahovoj lađi.

Druga imena za Moranu su i Maren, Marena, Mora, Kikimora. Maren je “demon smrti u kletvama“. U Makedoniji, kod grada Štipa i danas postoji izreka “Maren crn da te ubije“. Vuk Karadžić je zapisao da je Mora noćni leptir koji sedi na grudima onog koji spava i siše mu krv. Mora je, prema narodnom verovanju, demonski ženski lik koji muči ljude donoseći im strašne snove o smrti. Otuda izraz “noćna mora“.

Morana je žensko božanstvo koje se susreće i kod drugih naroda. Kod Grka to je Persefona, kod Rimljana Prozerpina, kod Kelta Morigen ili Morgana. Time su ženska bića dovedena u vezu sa davanjem života i sa uzimanjem života. Priča o plodnosti i smrti sačuvana je u bajci “Usud“ iz zbirke Vuka Karadžića. 

Morana je simbol neverne žene. U srpskim narodnim pesmama često se peva o neverstvu žene. Tu prednjači pesma o Banović Strahinji i njegovoj nevernoj Anđeliji. Strahinja asocira na strašnog boga Strahora. 

Gavran je u našem narodu povezan sa smrću. Ptica zloslutnica, Moranin glasnik, koja najavljuje smrt. U nekoliko bajki, od kojih je najpoznatija srpska bajka “Baš čelik“, gavran ima važnu ulogu. 

Morana je bila i slovenska boginja zime. Pratili su je hladnoća, bolest i pomor stoke. Morana se u davna vremena uvek dočekivala sa velikim strahom. Ispraćala se radosno kada se istovremeno dočekivala boginja proleća Vesna. Mnogi običaji vezani su za ispraćaj Morane. Čak i danas na Balkanu se pravi lutka od slame i pruća koja predstavlja Moranu. Nju je narod spaljivao ili udarao kad dođe proleće. Ritual vezan za Moranu su današnje maškare kada maskirana povorka ljudi “tera” Moranu. 

Prema starim slovenskim verovanjima, na Bogojavljenje boginja Živa pušta na Zemlju svoju živu vodu, i sve zemaljske vode za trenutak postaju svete. Ta živa voda će učiniti da duh vegetacije ponovo oživi i vrati se u svet ljudi, da priroda ponovo buja. 

Kult ove boginje poštovali su zemljoradnici i stočari. Narod je znao da sa Moranom nema nikakvog dogovora i da se njena odluka mora poštovati jer smrt je neumoljiva. Morana je oduvek volela ratnike koje je vrebala. Ratnici su se samo pretvarali da se ne boje Morane (smrti), a da bi zaboravili na nju, pili su medovinu, vino ili pivo smatrajući ta pića darom bogova. Tako su nastali bogovi pića, trački Dionis, koga će prisvojiti Stari Grci i slovenski Surija, bog medovine. 

Kakav je bio odnos Morane i drugih bogova? Kada se Dajbog oženio prvi put, supruga mu je bila Zlatna Maja. Tako je znaju Rusi, a mi je znamo kao Zlatku. Ona je, rodivši ćerku Ilu, koju Srbi znaju kao Poljelju, umrla i otišla u Nav. Dajbog je krenuo za njom. Došavši tamo, sreo je lepu Moranu. Ona ga je zavela uz pomoć vode zaborava, Jahorike, pa je on zaboravio i ko je i zašto je došao u Nav. Postao je Moranin muž i rob. Morana je, naravno, neverna i zaljubila se u Julu Crnoboga, pa je poželela da otruje Dajboga. Ponudila mu je pehar sa otrovnom vodom Trusovinom, ali njena sestra Živa je zamenila Trusovinu sa živom vodom. Tako je Dajbog izbegao smrt, setio se ko je, i na Bogojavljenje je napustio Nav sa Živom. 

Sa Dajbogom, Morana ima sina Vana. Van je dete roditelja koji se više ne vole, tačnije mrze. Njegova majka je deo te mržnje prema Dajbogu prenela na svog sina, koga je oslepela i bacila u jamu. U jami je vrištao njegov beli konj. Čuo ga je Radgost, izaslanik sunčanih bogova, Dajbogov brat, koji trči Vanu u pomoć. Kada ga je izbavio iz jame, odveo ga je Živi, koja je svojom živom vodom izlečila Vanove oči i on vraća vid. Potom se vraća svom ocu Dajbogu koji hvata Moranu i spaljuje je na lomači. To se obično dešava na Poklade, na Belu nedelju, pred Vaskršnji post. Tako se Morana vraća nazad u Nav. 

Dok je gorela na lomači, Morana je proklela svoga sina Vana da postane vuk. Tako je i bilo. Dajbogova ćerka Poljelja, Vanova sestra, od bogova saznaje da može da spasi brata vučje sudbine. Trebalo je da ćuti sedam godina. Ćutala je i kada su je udavali i kada joj je muž otišao u rat. Nije progovorila ni kada joj zla svekrva baca u reku sinove i zamenjuje ih štencima. Decu je iz reke spasio Van kao vuk, odveo ih u šumu i brinuo o njima. Kada se Poljeljin muž vratio iz rata, svekrva mu je pokazala štence koje mu je žena, navodno, rodila. Muž je u besu poželeo da je spali na lomači. Ali, u tom trenutku navršava se sedam godina njenog ćutanja, brat Van biva spašen, dobija ponovo svoj ljudski lik. Van dolazi iz šume i dovodi trojicu njenih sinova. Van više nije vuk, ali nije ni bog, jer ga je majka proklela. Može samo da bude čovek, dok traju njegovi dani na zemlji. Tako je Van postao rodonačelnik Srba, njihov mitski predak. To objašnjava našu povezanost sa smrću koja je slovenska pramajka, u čije se okrilje uvek vraćamo. 

Prema drugoj priči, Morana je povezana sa bogom Vodenom. Voden ili Moran, i Morana zajednički dave ljude u mračnim vodama, zbog čega su Sloveni pokušavali da ih odobrovolje i umilostive žrtvom. Morana je poznata i kao vodeno božanstvo Modruna. Ona je veštica koja živi u barama. Ona je ružna baba, ali se onima koji se ne plaše pojavljuje kao lepa devojka. 

Reka Morava nosi ime Morane te se Morana može smatrati vodenim božanstvom jer je po verovanju Slovena voda skrivala u sebi mračne sile i bila povezana sa podzemnim svetom Navom. Morana se opisuje kao tamnokosa žena strašnog izgleda. Isti opis je vezan za Kugu. Kuga, po mnogim etnolozima predstavlja samo jedan aspekt Morane, kao što Mora predstavlja ženskog demona koji noću napada ljude tako što im sedne na grudi i stvara košmare. Veštice su u uskoj vezi sa Moranom, kao i ostala demonska bića. U paganskom sistemu verovanja ne može se reći da je Morana sasvim negativno božanstvo. Nerealna podela na savršeno dobro i savrešneo zlo je došla sa hrišćanstvom. Naši preci su poštovali i ono što im nije donosilo dobro i što ih je plašilo. 

Reka Morava u svom imenu ima indoevropski koren reči “mor” što znači smrt. Samo u Srbiji i okolini ima mnogo Morava: Južna Morava, Zapadna Morava, Velika Morava, Binačka Morava, Moravica kod Sokobanje, Moravica kod Arilja. Postoji Morača u Crnoj Gori, Morinjski izvori i rečica u Boki Kotorskoj, Moranštica u Bosni, Moriš u Ruminiji, Morava u Češkoj… 

Moranina vladavina nad vodom opisuje i njen mogući totemski lik, a to je lik ribe. I tu se javlja velika dunavska riba moruna koja u svom imenu takođe ima reč mor. Da li je to slučajnost ili ne da se ova riba baš kod Lepenskog vira mresti? Riba je u mnogim religijama bila simbol tajne, pa i u slovenskoj. 

Prema etnolozima postoji priča o Velesu, koji je ulovio ribu u Crnom moru. Riba je obećala da će mu ispuniti želju ako je pusti, a Veles je poželeo besmrtnost za sve Svarožiće. Od tada, Svarožići umiru svake godine, obično na kratkodnevicu, ali njihova smrt je samo privremena, sa dolaskom proleća oni vaskrsavaju. Ovaj mit je osnova bajki gde zlatne ribice ispunjavaju želje. 

Orah je Moranino drvo. Oduvek je u Srbiji postojao običaj da orah sade isključivo stari ljudi, jer će onaj ko posadi orah umreti kad stablo posađenog oraha dostigne debljinu njegovog vrata. Tada je orah spreman da se u njega skloni nečija duša. Orah je senovito drvo, jer u njemu borave senke naših predaka. Zato ga ne treba seći da se sene ne bi uznemirile. Plod oraha je posvećen mrtvima. Na Badnje veče, koje je praznik mrtvih, orasi se stavljaju u uglove soba kao pokloni mrtvim precima. Orasi su i obavezan sastojak slavskog žita ili koljiva koje se sprema za mrtve. Sama pšenica je tu simbol plodnosti, dok su orasi plod drveta mrtvih. U žrtvi su oni zajedno. 

Mrtvi, sem oraha, vole i slamu. Na prostirci od slame se servira večera na Badnje veče. Slama se ostavlja na raskrsnici gde prođe pogrebna povorka da bi se tu zadržao pokojnik, ako bi pokušao da se vrati kući. Slama treba da ga odvuče dalje od kuće u prvih 40 dana posle smrti, dok njegova duša obitava u svetu živih, po mestima koja je voleo za života. Slama se stavlja i u grob, ispod pokojnikove glave. Slama treba da umrlog zabavi, da ga odvoji od porodice da ne bi još nekoga poveo sa sobom. 

Moranin zadatak je da nas nauči da pravilno postupamo sa mrtvima, a odlika ispravnog postupanja je negovanje sećanja na njih. Tako se pravi dobra atmosfera da će se i naši potomci sećati nas. 

Ljudi stalno umiru i Morana ima mnogo toga da radi. Malo - malo, pa nečiju dušu nosi do Nava. Kad je velika gužva, Morana neku dušu stavi u orah, smrču ili tisu. Kad prođe gužva, vrati se po zaostale duše. Međutim, nekad ih zaboravi u drvetu ili kamenu. Morana zato ima pomoćnike, demonska bića koja skupljaju duše umrlih. Neki od tih pomoćnika su prisutni u životu čoveka, još od trenuka rođenja. To su babice, demoni bolesti, koje čekaju priliku da porodilju i dete daju Morani. Porodica se od njih štiti raznim ritualnima. Zato je tu i crveni konac oko bebine ručice, protiv uroka. 

More su demoni koji muče žive, donoseći im strašne snove o smrti i lošim događajima. Vodeni demoni Anđama, Kikimora i Navčići mame žive u virove gde ih dave i daju Morani. Narod kaže da ih ne treba pominjati, jer se tako dozivaju. 

Izvor:

- Tekstovi Vuka St. Karadžića i dr Aleksandre Bajić

- Blog Rokselanin kofer

Priredila: Nadica Janić