IMAGINATIVNI PROSTOR

"Refleksija" (11)

(akril na papiru;  10 x 7,5 cm)

Autor:  Nadica Janić

„Novo shvatanje likovnog jezika po Aleksi Čelebonoviću iskazuje se u dva vida: „napuštanjem euklidovske geometrije prostora“, i kroz prihvatanje „slikarske poezije“. 

“Znači, umesto definisanog prostora, vizuelnog i realnog, nastupa izvestan imaginativni prostor, određen ne više trodimenzionalnom perspektivom jedne scene, već idejnim okvirima samog doživljaja.“ (A. Čelebonović)

Jezik slike ne živi više od relacije slika – priroda, već slika – priroda slikara. A priroda slikara je u ravnoteži racionalnog i emotivnog, često u znaku prevage intelektualnog činioca.“ 

ANTOLOGIJA SRPSKOG SLIKARSTVA

DRUGE POLOVINE XX VEKA

Đorđe Kadijević

Sveto Bošnjak

Sava Stepanov

PLATO, Beograd, 2005.

Priredila: Nadica Janić

OBLIKOVANJE EMOCIJE

"Refleksija" (9)

(akril na papiru;  10 x 7,5 cm)

Autor:  Nadica Janić

"Slika likovno oblikuje emociju, objektivizuje ljudski duh, izražava ideju, saopštava poruku..."

(Lazar Trifunović)

"Ova jednostavna definicija gotovo da je dovoljna za pristup pojmu moderne klasične slike. Reč "likovno" ovde je veoma važna: ona upućuje i na materiju slike i na njen idejni korpus, na njenu jezičku strukturu, rukopis slikara, i na stilske odrednice jezika kojim slika postaje ono što u svojoj suštini jeste - izraz čovekove poetske prirode. "

ANTOLOGIJA SRPSKOG SLIKARSTVA

DRUGE POLOVINE XX VEKA

Đorđe Kadijević

Sveto Bošnjak

Sava Stepanov

PLATO, Beograd, 2005.

Priredila: Nadica Janić

OSTVARIVANJE SREĆE

"Refleksije" (10)

(akril na papiru;  10 x 7,5 cm)

Autor:  Nadica Janić

„Nostalgiju ne osećam. Živim tamo gde ostvarujem sreću: a sreća može da postoji u trenutku kad slikam i zaboravljam da postojim.“

Ljuba Popović

Priredila: Nadica Janić

EMOCIONALNA SNAGA

"Energija" (15)

(akril na papiru;  10 x 7,5 cm)

Autor:  Nadica Janić

„Slika se ne ocenjuje po motivu već po likovnom tekstu, po emocionalnoj snazi govora linije, boja i oblika.

Mali, skromni motivi mogu biti izraženi velikim likovnim tekstom, a veliki, raskošni motivi sitnim, pa čak i bezvrednim likovnim tekstom.

Okom treba očistiti sliku od svega što nije likovni tekst i usmeriti pogled isključivo i samo na govor crte, boje i oblika. Kada u oku imamo samo likovni tekst, tek tada smo počeli likovno gledati. Tada posmatramo čisti govor sklada samih crta, boja i oblika, govor neopterećen ni asocijativnim ni deskriptivnim formama.“

Matko Peić  

PRISTUP LIKOVNOM DELU

ŠKOLSKA KNJIGA, Zagreb, 1971.

Priredila: Nadica Janić 

STRUJANJE IMPULSA

"Refleksija" (12)

(akril na papiru;  10 x 7,5 cm)

Autor:  Nadica Janić

„Stvaralački proces sastoji se od čitavog niza blesaka uobrazilje i umetnikovog nastojanja da im da oblik, obrađujući materijal na odgovarajući način.

Ruka pokušava da uobliči ono što je uobrazilja stvorila i s puno nade povlači kičicu, ali rezultat ne mora biti onakav kakav je umetnik očekivao, delom zbog toga što se svaka stvar suprotstavlja ljudskoj volji, a delom zbog toga što se slika u umetnikovom duhu stalno menja i smenjuje, tako da ni uobrazilja ne daje precizne impulse.

U stvari, mentalna slika počinje da se ocrtava tek onda kad umetnik „negde povuče liniju“. I svaki put kad umetnik doda još jednu liniju, potreban je nov blesak mašte da se ta linija uključi u njegovu mentalnu sliku koja se stalno razvija.

Na taj način – u stalnom strujanju impulsa između njegovog duha i delimično uobličenog materijala pred njim, on postepeno određuje sliku sve više i više, dok najzad celoj ne da vizualan oblik.“  

ISTORIJA UMETNOSTI

H. W. Janson

PROSVETA, Beograd 1987.

Priredila: Nadica Janić

IGRA SKRIVALICA

"Refleksija" (8)

(akril na papiru;  10 x 7,5 cm)

Autor:  Nadica Janić

„Rad na umetničkom delu ima malo zajedničkog sa onim što se zove „izradom“. To je čudan i riskantan posao u kome onaj koji ga obavlja nikad ne zna šta stvara dok ga najzad nije završio. To je igra skrivalica u kojoj onaj koji traži ne zna sigurno šta traži dok ga nije našao.“

ISTORIJA UMETNOSTI

H. W. Janson

PROSVETA, Beograd 1987.

Priredila: Nadica Janić

OTPOR I IGRA

"Refleksija" (7)

(akril na papiru;  10 x 7,5 cm)

Autor:  Nadica Janić

„Slika je, po meni, proizvod otpora i igre. Otpora slikarskom materijalu. Otpora mogućnosti koliko mogu da uradim a igra se zasniva na spontanosti, ona je proizvod rukopisa.

Rekao bih da sam održao neki kontinuitet koji se uvek zasniva na ličnosti. A ličnost se najjasnije odražava kroz rukopis, bar kada je reč o likovnoj umetnosti. To je ono što čovek ne može da menja, u smislu većih iskoraka.“

Božidar Prodanović

Priredila: Nadica Janić

AKO POSTOJI RAZLOG...

"Refleksija" (6)

(akril na papiru;  10 x 7,5 cm)

Autor:  Nadica Janić

„Ako postoji razlog, umetnost se nađe među stvarima, oko njih i u njihovim oblicima i bojama. Tada je suvišno traženje korektnog crteža, oblika ili lokalne boje. Na slici se stvara neodređena čarobnost koja je proizvod oduševljenja i razloga da se stvaralac iskaže - nameće se samo ono što je umetnost.“ 

Ljuba Popović

Priredila: Nadica Janić

ŠTA JE UMETNOST DANAS?

"Refleksija" (5)

(akril na papiru;  10 x 7,5 cm)

Autor:  Nadica Janić

„Izvorno umetničko delo, čak i u razdoblju njegovog mehaničkog umnožavanja, nije izgubilo ništa na ugledu. Nove galerije svuda u svetu otvaraju vrata. Centar Žorž Pompidu (Georges Pompidou) u Parizu, zdanje Ričarda Rodžersa (Richard Rogers) i Enza Pjana (Enzo Piano) – upečatljiva multimedijalna mašina kulture, početno zamišljena kao anti-muzej – danas je, sa dvadest četiri hiljade svakodnevnih posetilaca, možda najveće okupljalište svetske publike posle Diznilenda. U eri masovnog turizma, posećivanje umetnosti postalo je omiljena razonoda.“

Erih Štajngreber

ŠTA JE UMETNOST DANAS?

OPŠTA ISTORIJA UMETNOSTI

ALFA – NARODNA KNJIGA – ZEBRA

Beograd, 1998.

Priredila: Nadica Janić

STVARALAŠTVO

"Refleksija" (1)

(akril na papiru; 10 x 7,5 cm)

Autor: Nadica Janić

„Stvaranje se ponavlja bez prestanka i tajanstveno gradi uslove neprekidne promene postavljenih problema ili jednostavno ponovnog interpretiranja formi prema nekom neograničenom, uvek novom potencijalu.

Iskustvo savremene umetnosti nas uči da za razliku od takozvane lepote prirode, „stvar“, koju je umetnik u neku ruku preoblikovao u odnosu na njenu konkretnu i osećajnu prisutnost, poseduje izvesnu zagonetnost (prirođenu sfingi, rekli bi metafizičari) i to je ono što nju, u određenoj meri, izuzima iz zajedničke stvarnosti, iz uobičajenog opipljivog univerzuma. Uprkos nastojanju da ponovo potvrdi svoj konkretni karakter, umetničko svedočenje je posledično prožeto nekom nadiskustvenošću (barem potecijalnom i dinamičkom), koja ga oslobađa prisila prirode, kao zasebnu, opipljivu celinu, nepromenljivo činjenično stanje i usmerava ga prema nekom od mogućih oplođenja.

Međudejstvo prirode i uticaja „volje“ dopušta nadovezivanje na utopijske prilaze slobodi. Postojanje, nužno dovršeno i opredeljeno, nadalje je oživotvoreno obnavljačkim uticajem istorijske svesti. A to znači promišljati umetnost pomoću umetnosti.“

Karlo Pirovano

RIFLETTERE SULL ARTE

OPŠTA ISTORIJA UMETNOSTI
ALFA – NARODNA KNJIGA – ZEBRA

Beograd, 1998.

Priredila: Nadica Janić