RADOST IGRE

Odazvala sam se na zanimljiv e-mail Maline Petrović, psihologa, koja je nedavno otvorila svoj blog: Lucy By Malina

„Trenutno pripremam blog post na temu “Poznati kreativci dele - Kako sam napravila svoj prvi ručni rad” i htela sam da te zamolim za tvoju kratku priču. Tvoj citat od 2-5 rečenica planiram da uključim uz priče još desetak svojih omiljenih blogera.”

KAKO SAM NAPRAVILA SVOJ PRVI RUČNI RAD

Prizivam sećanja. Dug je to put kroz vreme… Devojčica sa makazama, papirima, krpicama. Zima. Moj stolčić je bio pored prozora. Stari nemački radio, koji je uvek bio uključen, na komodi pored stolčića. U prozoru, kao na modnoj pisti, lutke od kartona obučene u papirne haljine sa iscrtanim dezenom.

Sećanja pišu put. Devojka. Uz knjige i redovne obaveze je i notes u kome sam crtala ideje za šivenje. Detalje za haljine i đžempere sam sama izrađivala.

Prvi svoj dom. Nastaju dekorativni radovi kojima sam ukrašavala prostor. Pletem, šijem… Počinjem da slikam. Interesovanja se proširuju na kolaž od cveća, izradu nakita. Potreba za stvaranjem ne prestaje ni u sedmoj deceniji. Devojčica u meni i dalje živi. Ta radost igre, sreća kada nastaje delo ruku, kada stvaranje izmiče kontroli, kada rad počinje da se razvija van prvobitne ideje, i to na bolje, na iznenađujuće lepo!

Lutke u prozoru. Odmicala sam se, pa približavala. One su zatreperile, videla sam njihov osmeh, haljine su lepršale u titraju zimskog sunca… Osećaj posmatranja završenog rada je poseban. Rad je sada van mene, suprotstavljen, ima svoj put i – odlazi. Volim tu čaroliju nepoznanice i predodređenosti. Rad je upravo “otišao” gde je i želeo, gde je i trebalo da bude.

Gde su lutke iz prozora sedmogodišnje devojčice? Radio još postoji ali utihnuo je. Sećanje je živo. Živa je i radost stvaranja. Baš kao radost tog prvog “ručnog rada” - lutkica od kartona u šarenim papirnim haljinama. 

Nadica Janić

XV Međunarodna izložba "Žene slikari" 2017. Majdanpek

ALBUM

XV Međunarodna izložba "Žene slikari" 2017. Majdanpek otvorena je 8. aprila 2017. godine u 14 časova u Velikoj galeriji Centra za kulturu Majdanpek i traje do 8. maja 2017. godine.

Na konkursu za XV Međunarodnu izložbu „Žene slikari“ 2017. učešće je uzelo 114 umetnica sa 202 rada iz 4 zemlje: Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Republika Srpska i Srbija.

Selekciona komisija odnosno Žiri izložbe „Žene slikari“ 2017:

- Sara Nikolić, master primenjenog vajarstva - predsednik komisije,

- Veselin Pejčić, akademski vajar i dizajner - član komisije,

- Ljubomir Filipović, akademski slikar - član komisije.

Selekciona komisija je za izlaganje odabrala 202 rada 114 umetnica iz 4 zemlje.

Komisija za dodelu nagrada donela je odluku da se nagrade:
(1) jedna umetnica Grand Prix - Velika nagrada izložbe,
(5) pet umetnica novčanom nagradom.

Nagrade su uručene na otvaranju izložbe 08. aprila 2017. godine u 14. časova.

Na izložbi učestvujem sa dva rada:

"Boginja Lada" (akril; 50 x 50 cm) i

"Boginja Živa" (akril; 50 x 50 cm).

"Boginja Lada" 

(akril; 50 x 50 cm) 

Autor: Nadica Janić

"Boginja Živa"

(akril; 50 x 50 cm) 

Autor: Nadica Janić

BOGINJE OBNOVE ŽIVOTA

Boginja Lada 

(akril; 50 x 50 cm)
Autor: Nadica Janić

Boginja Živa 

(akril; 50 x 50 cm)
Autor: Nadica Janić

Lada je slovenska boginja ljubavi i lepote i ima karakteristike kao i boginje Freja, Afrodita ili Izis koje su poštovali drugi narodi. Lada se predstavlja kao devojka duge zlatne kose u koju je upleten venac od klasja žita, što simbolizuje njenu funkciju božanstva plodnosti. Lada u podzemlju, zajedno sa bogom Velesom, boravi sve do prolećne ravnodnevnice, kada izlazi napolje nakon što je Gerovit pušta da blagoslovi Zemlju. Iako njena vladavina počinje 21. marta, ipak je leto godišnje doba koje se vezuje za Ladu. Ona sledi za Vesnom, slovenskom boginjom proleća. Njihove funkcije je teško razdvojiti jer obe ove boginje vezane su za plodnost. 

Rituali koji su se obavljali u Ladinu čast najčešće su povezani sa sklapanjem brakova, odnosno, biranjem supružnika. Poznat je i obred ladarice koji se u Srbiji obavlja pod imenom kraljice. Osnovne odlike ovog rituala opisao je Vuk Karadžić: Na dan Svete Trojice okupi se grupa od desetak mladih devojaka od kojih je jedna obučena kao kraljica, druga kao kralj, a treća kao barjaktar. Kraljica sedne na stolicu dok oko nje igra kolo preostalih devojaka, a kralj i barjaktar igraju sami za sebe. Na ovaj način kraljice idu od kuće do kuće tražeći devojke za udaju. Takođe, odlika ovog rituala je preskakanje vatre. Ovakav običaj postojao je u svim krajevima Evrope, a njegova svrha je bila omogućavanje plodnosti kao i zaštita ljudi i stoke od sila zla. 

Živa je boginja plodnosti - boginja koja daruje život. Ona je jedna od najpoznatijih boginja staroslovenskog panteona. Jedno od njenih imena, Zizileja predstavlja Živu kao zaštitnicu dece, odnosno boginju koja se brine o deci i bdi nad njihovom sudbinom. Živa je veoma često prikazana kao trudna mlada devojka zbog čega je bilo zabranjeno zabijati sečiva u zemlju da se ova boginja ne bi povredila.

Postojao je ritual gde su muškarci u polja postavljali izrezbarene kipove sa likom Žive, kako bi odobrovoljili njenu plodnost. U istu svrhu njoj je prinošen danak, obično u cveću i plodovima. Takođe je zabeleženo da je Živi bio žrtvovan petao, poznat kao simbol plodnosti i sunca. 

Za ovu boginju se vezivalo jesenje godišnje doba. Ako Vesnu vežemo za proleće, Ladu za leto, a Moranu za zimu, dobijamo sve četiri faze boginje-Zemlje, koja kroz svoja četiri božanska lika prolazi kroz godišnji ciklus obnove života. Međutim, iako je svaka boginja bila vezana za određeno doba godine, one su se slavile i onda kada nije bilo njihovo doba. 

Nadica Janić

Album BOGINJE OBNOVE ŽIVOTA

ALBUM

BOGINJE OBNOVE ŽIVOTA

(akril)