U kripti Hrama Svetog Save, 1. marta 2021. u 18 časova, otvarena je izložba unikatnog, ručno rađenog nakita „Snovi Hilandara” kragujevačkog juvelira i umetnika Slavoljuba Galića Đanija. Ovo je prva autorska izložba od zvaničnog otvaranja Hrama na Vračaru i čast i priznanje je ovom velikom umetniku. Izložba će biti otvorena do kraja meseca.
O AUTORU IZLOŽBE
Danas je Slavoljub Galić Đani (Kragujevac, 1954.) jedan od najpoznatijih srpskih juvelira i dizajnera nakita.
Nakon godina provedenih u izučavanju tradicionalnih zlatarskih tehnika, želja za učenjem odvela ga je u prestižne centre juvelistva (Vićenca, Italija) u kojima je usavršio svoje znanje i zanat. Sve ovo, Đaniju je omogućilo da ostvari dela izuzetnog kvaliteta i jedinstvenih formi, u kojima je na originalan način kombinovao zlato, drago kamenje i komade granita.
Potvrda vrednosti njegovim kolekcijama i priznanja javnosti nisu izostala, tako da je 1995. godine primljen u Udruženje likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije (ULUPUDS), kao prvi dizajner nakita i juvelir.
Za svoju poslednju kolekciju nakita Snovi Hilandara, u kojoj je spojio zlato (čistote 999/1000), dijamante i gvožđe iz manastira Hiladara (ostaci upotrebnih predmeta), zbog njene nesvakidnašnjosti i kvaliteta 2009. godine je dobio prestižnu Vukovu nagradu na polju umetnosti i kulture. Nakon toga je, 2010. usledila vrlo uspešna izložba unikatne kolekcije u prestižnoj galeriji nakita u Beču.
Đani živi i stvara u Kragujevcu. Izlagao je na više samostalnih i grupnih izložbi, kako u zemlji tako i u inostranstvu.
SNOVI HILANDARA
Trideset i tri komada nakita ove jedinstvene, unikatne i ručno rađene kolekcije mnogi su ocenili kao vrhunac dosadašnjeg stvaralaštva Slavoljuba Đanija Galića.
U želji da svoje impresije sačuva i pretoči u trajno, kao duhovnu podršku ženi koja Hilandaru i dalje nema pristup, nakon jedne posete ovoj pravoslavnoj svetinji, Đani počinje rad na kolekciji.
Od gvozdenih delova manastirskih upotrebnih predmeta, starog alata, eksera ili delova brava, od zlata najveće čistoće (999/1000) i dijamanata, uz blagoslov hiladarskog bratstva, nastaje nakit u slavu Hristovim zemaljskim godinama i Hilandaru.
Posebnu pažnju javnosti kolekcija je privukla izložbama 2008. godine, prvo u Narodonom muzeju u Kragujevcu a potom i u Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu, nakon čega su usledila i najveća nacionalna priznanja: Đurđevdanska nagrada (Kragujevac, 2008.), Nagrada Kapetan Miša Anastasijević (Novi Sad, 2009.) i Nagrada Vukove zadužbine (Beograd, 2009.).
(Izvor: sajt ĐANI)
O IZLOŽBI „SNOVI HILANDARA“
„I tako, gvožđe uzimajući kao nosilac i upretnik svemu, po njemu, hijerarhijski mnogo mlađem metalu, (no stoga i bližem ljudskoj prirodi propadljivoj) slaže, natapa, skiva, izliva i poleže sunčane suze i slapove zlata i pogdekad kakav tračak božanskog svetla, u dragom kamenu zarobljenog.
Odavno, svima je znano, da zlato jeste plemenita tvar, pa da stoga bremeniti i na muku stupa nesvakidašnjoj prirodi ljudskoj i da za upućene, bezbrojna značenja plemenita i tajna nosi i prikriva.
Na prvi pogled ova kolekcija osvaja rudimentarnošću, odsustvom cizelaže, sumarnom i snažnom stilizacijom, jednostavnim kompozicijama u kojima se značenje i mogućnosti dalje razgranavaju pri svakom novom gledanju sve nekako lebdi na granici mogućeg, poput, radova što nastaju iz dubine dečjeg srca, u kojima se mogućnosti čitanja stalno umnožavaju. Opet, sve je dovedeno do praktične, upotrebne mere nosivosti i svaki predmet možemo posmatrati dvostruko kao čisto likovno, ali i kao delo primenjenih umetnosti, odnosno dizajna.
Iako nije neobično spajati čelik i zlato, što se najčešće dešavalo na oružju (od vikinškog, preko damaskog, do plemenite Tule) novina je da se taj spoj iskaže na praktičnim predmetima, na kojima se, potom, lako i logično priključio i dragi kamen. Kada je nastala ova zbirka, kao novinu donela je i to što je sam materijal bio osveštan. Prstenje, privesci, krstovi, tako su dobili nove, neočekivane oblike.
A čitav poduhvat treba posmatrati kao delo sa razmeđe realnog i snoviđenja, kao izraz verujućeg, plemenitog srca, kao poduhvat vođen nadnaravnim i višim načelom, gde realizovano možemo smatrati i darom Gospodnjim iz ruke raba Slavoljuba.“
(Istoričar umetnosti Dušan Milovanović, autor teksta u katalogu, koji je izložbu i otvorio.)
Fotografije: Internet
Fotografije nakita: privatna arhiva, preuzeto sa Novosti.RS
Za SRPSKU TELEVIZIJU USA priredila: Nadica Janić
%20%20Foto%20Nadica%20Jani%C4%87.JPG)
