"Vera je tvrdo čekanje
onoga čemu se nadamao,
i dokazivanje onoga
što ne vidimo."
(Biblija)
+Autor+Nadica+Jani%C4%87.jpg)
"Eden"
(frotaž; 30 x 40 cm)
Autor: Nadica Janić
NEGDE VRLO DALEKO - IZA GORA, IZA MORA...
Po predstavama slovenskih naroda, raj je stalno zeleni vrt koji se
nalazi na nebu. U raju ne daju nikakvu hranu, tamo niko nije gladan, zato što
je tamo dah - miris.
Raj je ogroman vrt na nebu, ograđen visokim staklenim zidom, pokriven staklenim svodom. Tamo nikada nema zime i nepogoda, uvek sija sunce, koje ne peče već samo greje; tamo nema ni groma, ni munje; svuda su sveže zelenilo, visoko drveće, mnogo šarenog cveća - plavog, belog, crvenog.
Pravedne duše žive u spokojstvu i saglasnosti, izležavaju se na paperjastim jastucima i ništa ne rade - o svemu se brine Bog. Kada anđeli donesu novu dušu s ovoga sveta, nju dočekuju zvuci truba, udaranje zvona, radosna muzika.
Po nekim srpskim predstavama, raj je zelena livada na kojoj se igraju deca, prave bukete cveća, da bi ih uveče ponela Bogu. U raju večito traje proleće, uvek sija sunce i stalno se čuje čudesna pesma anđela.
U raju borave pravedne duše - seni obučene u belu odeću; oni ne jedu, ne piju, ne stupaju u bračne veze. Žene žive sa svojim prvim muževima, a muževi s prvim ženama; supružnici udova i udovica postaju njihove sluge.
Raj se prikazuje kao beskrajno blaženstvo kojim su posle smrti nagrađivane pravedne duše. U pričama o prividnom umiranju (letargijski san), koje kazuju o poseti "onom svetu", sreću se slike raja (obično date u kontekstu sa slikama pakla), u kojima su često raj i pakao međusobno povezani u nekoj prostoriji i kao da se nalaze na suprotnim stranama jednog hodnika, tako da ih putnik u snu vidi istovremeno. Slici raja kao "prostoriji" odgovaraju predstave da on ima kapiju ili vrata koja se ključem zatvaraju.
Kažu, tamne mrlje na suncu ukazuju na raj koji se prozire kroz svetlilo. U slovenskim predanjima i verovanjima široko je zastupljena biblijska tema "izgubljenog" raja, tj. isterivanja prvih ljudi iz raja...
Kada raj ne bi postojao "iza sedam gora, iza sedam mora..." - čemu bi se nadali?
Raj je ogroman vrt na nebu, ograđen visokim staklenim zidom, pokriven staklenim svodom. Tamo nikada nema zime i nepogoda, uvek sija sunce, koje ne peče već samo greje; tamo nema ni groma, ni munje; svuda su sveže zelenilo, visoko drveće, mnogo šarenog cveća - plavog, belog, crvenog.
Pravedne duše žive u spokojstvu i saglasnosti, izležavaju se na paperjastim jastucima i ništa ne rade - o svemu se brine Bog. Kada anđeli donesu novu dušu s ovoga sveta, nju dočekuju zvuci truba, udaranje zvona, radosna muzika.
Po nekim srpskim predstavama, raj je zelena livada na kojoj se igraju deca, prave bukete cveća, da bi ih uveče ponela Bogu. U raju večito traje proleće, uvek sija sunce i stalno se čuje čudesna pesma anđela.
U raju borave pravedne duše - seni obučene u belu odeću; oni ne jedu, ne piju, ne stupaju u bračne veze. Žene žive sa svojim prvim muževima, a muževi s prvim ženama; supružnici udova i udovica postaju njihove sluge.
Raj se prikazuje kao beskrajno blaženstvo kojim su posle smrti nagrađivane pravedne duše. U pričama o prividnom umiranju (letargijski san), koje kazuju o poseti "onom svetu", sreću se slike raja (obično date u kontekstu sa slikama pakla), u kojima su često raj i pakao međusobno povezani u nekoj prostoriji i kao da se nalaze na suprotnim stranama jednog hodnika, tako da ih putnik u snu vidi istovremeno. Slici raja kao "prostoriji" odgovaraju predstave da on ima kapiju ili vrata koja se ključem zatvaraju.
Kažu, tamne mrlje na suncu ukazuju na raj koji se prozire kroz svetlilo. U slovenskim predanjima i verovanjima široko je zastupljena biblijska tema "izgubljenog" raja, tj. isterivanja prvih ljudi iz raja...
Kada raj ne bi postojao "iza sedam gora, iza sedam mora..." - čemu bi se nadali?
Priredila: Nadica Janić
Literatura: SLOVENSKA MITOLOGIJA
.JPG)
2 коментара:
Nešto predivno o ovom nije potreban drugi komentar.
Hvala puno, Branko!
Постави коментар