субота, 29. јануар 2011.

CVEĆE I UMETNOST



Gustav Klimt: Garden Cottage with Sunflowers, 1905.


Današnji trendovi u aranžiranju cveća menjaju se i prilagođavaju zahtevima tržišta, ali u svakom tom trendu nalazi se i deo hiljadugodišnje tradicije veličanja lepote cveta.

Boje, mirisi, teksture, oblici oduvek su bili inspiracija mnogima a posebno umetnicima kojima možemo zahvaliti što su u svojim delima na svoj način opisali kako je to izgledalo u davnim vremenima...

U Egiptu je kultura gajenja cveća i ukrasnog bilja bila na vrlo visokom nivou. Biljke su se donosile sa brojnih putovanja a priča kazuje da je kraljica Hatsepštu želela drvo mirte. Sa putovanja u zemlju Punt dopremljeno je 31 stablo mirte. Stabla su posađena na terasama kraljičinog hrama i o tome verovatno ništa ne bi znali da nečije vredne ruke taj događaj nisu zapisale u obliku slika na zidovima istog hrama kao i mnoge druge prikaze na zidovima brojnih hramova piramida, grobnica.

Egipćani su koristili cveće u mnogim svečanim prilikama. Pazilo se na simbolički jezik cveća - bilo je bitno doba cvetanja, boja, izgled i miris cveća. Velike količine cveća Egipat je izvozio u Grčku i Rim gde lepota cveća i simboličko značenje dobijaju novu dimenziju: ukrašavali su se kipovi božanstava bogatim cvetnim girlandama. Laticama cveća zasipali su se oltari, ukrasne korpe punile su se cvećem i voćem.

Rimljani su uzgajali omiljene ruže u posebno građenim ružičnjacima kako bi cvetale kroz čitavu godinu jer su svetkovine i slavlja bili nezamislivi bez ruža i ružinih latica. Simbolika cveća isprepletala se sa mitovima, pa prolećno cveće predstavlja početak novog ciklusa jedne godine, a u Atini su se u danima slavlja dolaska proleća nosili venčići od ljubičica, zumbula i perunika koje je bilo cenjeno još od Egipta.

Kinezi su ponosni na ideju da su baš oni prvi koji su u posudu sa vodom složili cveće. U 6. veku otvorene su škole aranžiranja cveća u kojima se uz tehnike slaganja cvetnih aranžmana poučavalo o simboličkom značenju svakog cveta. Japan preuzima deo tog znanja i usavršio ga je do stila koji je i danas poznat po svojim osnovnim principima sa naglaskom na elemente koji predstavljaju nebo, čoveka i zemlju, do veštine aranžiranja cveća koju nazivamo ikebana.

Na prelazu iz antike u rano hrišćanstvo u Evropi je došlo do opiranja bogatoj simbolici jezika cveća, pokušavalo se zaboraviti na vezu cveća i božanstava i antičkih junaka. Ali takav otpor nije dugo trajao. Cveće ponosno zauzima važno mesto u umetnosti pa tako ruža, ljiljan, vinova loza, smokva, žito, palma, maslina... predstavljaju simbol duhovne lepote i ljubavi. U hrišćanstvu npr. cvet ljiljana je rajski cvet, simbol neprolazne lepote.

Period gotike uz predivne katedrale donosi i likovne prikaze sa motivima prirode a lepota cveća opisivana je slikarskom četkicom često i do botaničke preciznosti.

U kasnom srednjem veku nastaje kult ruže koji su podržavali i svetovna i religiozna umetnost. Trubaduri pevaju o ruži kao o simbolu ljubavi a to zanimanje Evropom se proširilo sa Bliskog Istoka gde je ruža uzgajana i cenjena kao plemeniti cvet.

Dela velikih majstora 17. i 18. veka dočaravaju nam kako se tada aranžiralo cveće: bili su to veliki raskošni aranžmani od raznolikog cveća sa mnoštvom boja. U to vreme uvoze se egzotične vrste cveća koje se pokušavaju uzgajati u divnim evropskim vrtovima. Pravu cvetnu groznicu izazvali su tulipani krajem 16. veka kada su donešeni iz veličanstvenih carigradskih vrtova i vredeli su prava mala bogatstva. Trgovački zapisi čuvaju podatke kako su sakupljači bili spremni da nekoliko lukovica plate kućom u gradu, pa je tulipan postao simbolom bogatstva ali i oholosti i uobraženosti dok je u Persiji, iz koje potiče, bio simbol lepote, ljubavne uznesenosti i čežnje. Iz Persije tulipan je došao u Tursku gde je svake godine organizovan praznik tulipana.

U vreme baroka cveće je prisutno u svim sferama života i postaje neizostavan elemenat u stvaranju prijatne atmosfere, dok dame cvećem ukrašavaju odeću, frizure i šešire.

U drugoj polovini 18. veka cveće se počinje slagati u jednostavnim simetričkim formama što je most od romantične opijenosti do impresionističkog doživljaja umetnika poput Degasa, Moneta, Cezannea, Van Gogha, Renoara... Cveće na njihovim slikama deluje bogato, raskošno ali i vrlo, vrlo prirodno.


Izvor: www.topvita.info

Priredila: Nadica Janić

4 коментара:

Raki је рекао...

Draga,
nagradica te ceka :)
Veliki pozdrav,
Raki♥

anima.art је рекао...

Hvala, draga Raki!
Ovo je najmaštovitije prosleđena nagrada.
Ostaje mi da se potrudim i da je opravdam.

Veliki pozdrav,
Nadica

Nena3110 је рекао...

Kako divno pišeš, Nadice.
I sve što radiš je sjajno, multitalenat.
Pa, dobro, prolaziš li nekad kroz Zemun, nije to daleko?

anima.art је рекао...

Hvala, draga Neno!
Veliki pozdrav,
Nadica