CVETNI ARANŽMAN – IZRAZ NEISKAZIVOG

„Japanska veština aranžiranja cveća (ikebana), osim duhovne metode i stava, bitnih za nju, sadrži i poseban simbolizam. Cvet se smatra modelom razvitka pojavnog sveta, modelom razvitka spontane, neizveštačene, ali ipak savršene umetnosti; smatra se i znakom biljnog ciklusa, sažetim vidom životnog ciklusa i njegovog prolaznog značenja.

Aranžman se izvodi prema trodelnoj shemi: gornja grana pripada nebu, središnja čoveku, donja zemlji; tako se izražava ritam sveopšteg trojstva u kojem je čovek posrednik između neba i zemlje. Izvan toga ritma nema živog aranžmana. Kao što se ove tri prirodne sile moraju uskladiti da bi oblikovale univerzum, tako se i stabljike moraju uravnotežiti u prostoru bez vidljivog napora. To je pravi način ikebane; od XVI veka postoji međutim i složeni ili tekući način sa povijenim stabljikama. Takav cvetni aranžman izražava silazni put života, oticanje svih stvari prema bezdanu. Zbog toga se krivulja stabljika prema krajevima mora sve više povijati.

Ikebana može izražavati isto tako i svemirski poredak kao i običaje predaka ili osećanje radosti ili tuge.

Druga škola, između VIII i XIV veka, nastoji da cveće poređa i tako da stoji uspravno (Rikka): uzlet cvetova simbolizuje veru u boga, u cara, u supruga ili suprugu itd. Učitelji Rike napominju da su buketi u početku bili kruti: nepopustljivi kao vera preobraćenika.

Ako se cvetni aranžmani svrstavaju u formalne, poluformalne i neformalne stilove, postaje jasno da pojmovi koje izražavaju nikada nisu zaista formalni. Time se približavaju simbolizmu cveta koje je Buda pokazao Mahakašjapi, a koji je zamenjivao svaki govor i svako učenje: cvet je istovremeno sažetak životnog ciklusa i slika savršenstva koje treba postići, te spontanog prosvetljenja; izraz je neiskazivog.“


J.Chevalier - A.Gheerbrant, REČNIK SIMBOLA


Priredila: Nadica Janić

CVET - STECIŠTE NEBESKE AKTIVNOSTI

"Svojim oblikom cvet poprima simboliku čaše (besmrtnost, obilje) i stecište je nebeske aktivnosti koju simbolišu kiša i rosa.

Cvet u pupoljku predstavlja potencijalnost, ostvarujući se, prikazuje razvoj u manifestaciji (posebno u simbolici lotosa na Istoku i ruže i ljiljana na Zapadu).

Cvetni vrtlozi su povezani sa rajem, poljanama blaženih, prebivalištem duše.

Cveće sa pet latica (ruža, ljiljan...) simbolizuje vrtove blaženih, kao i čovekov mikrokosmos, učvršćen u pet krajnih tačaka - pet čula. Šestolatični cvet, osobito lotos, predstavlja makrokosmos.

Cvetovi oslikavaju i krhkost detinjstva ili iščežljivost života. Dete koje izlazi iz cveta simbolizuje rađanje boga, ili rađanje dana, zoru, nov život.

Plavi cvet je nedostižno; crveni je zora, sunce na izlasku, strast i predstavlja atribut boginje majke; beli cvet simbolizuje čistotu i nevinost, a beli i crveni zajedno znak su za smrt.

U pogrebnim obredima, naročito parskim, jevrejskim i mandejskim, upotrebljava se mirišljavo cveće koje je apotropejsko.

U alhemijskoj tradiciji beli cvet je srebro, crveni zlato, a plavi cvet je cvet mudrih, koji raste iz vaseljenskog jajeta.

U budističkoj tradiciji cvet označava prolaznost tela. Prinosi se pri obožavanju. Najveću simboliku ima lotos.

U grčkoj tradiciji sase su posvećene Adonisu pošto su iznikle iz njegove krvi.

U hrišćanskoj tradiciji iz Hristove krvi niče ruža, a ruža i ljiljan su amblemi Device Marije.

U keltskoj tradiciji cvet simbolizuje dušu, sunce, duhovno cvetanje.

U kineskoj tradiciji cveće je ženski element, Jin.

U meksičkoj tradiciji Hočikvecal je bila boginja cveća, a njen brat blizanac Hočipili princ cveća.

U rimskoj tradiciji cveće ima pogrebno značenje - nastavak života na onom svetu.

U taoističkoj tradiciji cvet je kristalizaija svetlosti, tao, postignuće besmrtnosti, duhovni preporod. "


Mario Lampić: MALI REČNIK TRADICIONALNIH SIMBOLA


Priredila: Nadica Janić

CVET - DUHOVNO SREDIŠTE

"Mada svaki cvet ima i vlastiti simbol, cvet uopšte je simbol pasivnog principa. Cvetna čašica je, kao i pehar, stecište nebeske aktivnosti, čiji su simboli još i kiša i rosa. Osim toga, rast cveta iz zemlje i vode simbolizuje razvoj pojavnog sveta iz te iste pasivne materije.

Sveti Jovan od Krsta smatra da je cvet slika duševnih vrlina, a buket cveća slika duhovnog savršenstva. Za Novalisa (Hajnrih fon Ofterdingen) cvet je simbol ljubavi i sklada koji su vladali u praiskonskoj prirodi; cvet se poistovećuje sa sibolizmom detinjstva, a na određeni način i edenskog stanja.

Tantričko-taoistički simbolizam zlatnog cveta je simbol dostignuća nekog duhovnog stanja: procvat je rezultat unutrašnje alhemije, spoja suštine (jing) i daha (ki), vode i vatre. Cvet je jednak eliksiru života; cvetanje je povratak u centar, jednom, praiskonskom stanju.

U hinduističkom ritualu cvet (pušpa) odgovara elementu eteru.

Japanska veština aranžiranja cveća (ikebana), osim duhovne metode i stava, bitnih za nju, sadrži i poseban simbolizam. Cvet se smatra modelom razvitka pojavnog sveta, modelom razvitka spontane, neizveštačene, ali ipak savršene umetnosti; smatra se i znakom biljnog ciklusa, sažetim vidom životnog ciklusa i njegovog prolaznog značenja.

O cvetnom simbolizmu kod Kelta imamo tek nejasnu sliku. Postojao je, jer cveće ponekad ulazi u poređenje oblika i boja. Velška Blodeved i irska Blauvat nose ime cveta. Prva je stvorena vračanjem od brojnih cvetova i žena je boga Leva, ali ga je prevarila sa susednim vladarom. Druga je žena kralja sveta Kiroija, ali ga vara sa Kukulinom.

Izgleda da je cvet ovde simbol nestalnosti, ali ne prevrtljivoti svojstvene ženi, nego bitne neposrednosti ljudskog bića, prepuštenog neprekidnom razvoju, a posebno kratkotrajnosti lepote.

To je smisao korpe cveća kod Lan Cai Hoa, koji se sa njom često prikazuje kako bi se istakla njegova besmrtnost naspram prolazne kratkotrajnosti života, lepote i uživanja.

Kod Maja je cvet frandžipane simbol bluda. U skladu sa verovanjem u osnovnu hijerogamiju Sunce Mesec, on može predstavljati Sunce. Mada ima pet latica (lunarni broj), često se u njegovom znaku vide samo četiri, jer je to solarni broj.

U astečkoj civilizaciji baštensko cveće nije bilo samo ukras za uživanje bogova i ljudi, te izvor nadahnuća pesnicima i umetnicima, već je bilo obeležje brojnih hijeroglifa i faza kosmogonijske istorije. Alfonso Rejes opisao je prema meksičkim hijeroglifima i umetničkim delima simbolizam cveća: Istorijski period osvajanja Meksika tačno se poklapa sa cvetnom kišom koja je na kraju četvrtog komsogonijskog sunca pala ljudima na glave. Zemlja se osvećivala zbog ranije škrtosti, i ljudi su radujući se mahali barjacima. Na crtežima Codexa Vaticanusa predstavljena je trouglastim oblikom koji je ukrašen upletenim biljkama; boginja dopuštenih ljubavi, obešena na biljni venac, silazi na zemlju, a iznad nje se rasprskavaju semenke i prosipaju cveće i voće... Hijeroglifsko pismo nam pruža najviše i najrazličitije umetničke prikaze cveća. Cvet je bio jedan od dvadeset znakova dana, znak plemenitog i dragocenog, a predstavljao je i mirise i napitke. Pojavio se iz žrtvine krvi i krunisao hijeroglife molitve. U označavanju mesta smenjivale su se girlande, drvo i mage. Cvet je bio naslikan shematski, sveden na strogu simetriju, viđen čas iz profila, čas kroz usta krunice. I drvo se prikazivalo prema određenom sistemu: bilo kao deblo sa tri jednake grane koje su se završavale kitnjastim lišćem, bilo kao dva različita debla koja se simetrično granaju. U kamenim i glinenim skulpturama ima izdvojenih cvetova, bez listova i zrakastih plodova, koji su čas obeležje različitosti, čas ukras neke osobe, ili spoljni ukras neke posude (Meksičke vesti /Nouvelles de Mehique/).

Iz ovog teksta, kao i iz mnogih slika cveća kojima vrvi meksička umetnost, izgleda da je cveće iskazivalo krajnju raznolikost univerzuma, prosipanje i plemenitost božjih darova; ali taj veoma uopšteni simbolizam, ovde povezan sa pravilnim proticanjem vremena i sa kosmogonijskim dobrima: izražavao je posebne faze u odnosima među ljudima i bogovima. Cvet je bio mera tih odnosa.

Ako se cveće uporedi sa leptirima, tada ono, kao i leptiri, često predstavlja duše umrlih.

Grčko mitološko predanje kaže da je Had buduću kraljicu podzemnog sveta Persefonu oteo sa Sicilijanskih livada, dok se igrala sa drugaricama i brala cveće.

Cvet se često pojavljuje kao arhetipski lik duše, i kao duhovni centar. Njegovo značenje se utvrđuje prema bojama, koje otkrivaju usmerenje psihičkih težnji: žuto ima solarni simbolizam, crveno simbolizam krvi, plavo simbolizam sanjarske nestvarnosti. Ali nijanse psihizma variraju u beskraj.

I alegorijske upotrebe cveća su bezbrojne: cvetovi su među obeležjima proleća, zore, mladosti, govorništva, vrline, itd."


J.Chevalier - A.Gheerbrant, REČNIK SIMBOLA


Priredila: Nadica Janić

IZRADA FITO-KOLAŽA

"Postanje - Dan drugi" 

(frotaž na papiru; 24 x 30 cm)

Autor: Nadica Janić

U oblasti primenjene umetnosti tehnika "slikanja" laticama cveća, lišćem, čajem, grančicama... se zove fito-kolaž. Upravo primenom ovog materijala u mojim radovima, htela sam da kažem da je ovaj svet toliko tanan, prozračan, nestvaran... i propadljiv. Mi mislimo da je stvarnost ovakva kakvu je vidimo. Naučna dostignuća se približavaju istini Postanja: svet je slika igre svetlosti...

A zemlja bješe bez obličja i pusta,
i bješe tama nad bezdanom;
i duh Božji dizaše se nad vodom.
I reče Bog: neka bude svjetlost.
I bi svjetlost...

Slike od presovanog cveća, bez obzira koji motiv je na njima, imaju duboku simboliku. U cveću je sadržana kosmička energija. Cvet je Božje oko. U njemu su boje sunca, u njemu je Svetlost.

Sačuvati lepotu trenutka rascvetanosti jedne biljke i dati novi život cvetu - u slici, velika je sreća i zadovoljstvo. A sreća stvara sreću; lepota - lepotu... I nema sivih dana. Ima samo manje svetlih dana. Moje oči tako gledaju.

Meni su trebale godine iskustva da dobijem dobro ispresovano cveće. A i svo cveće nije za presovanje. Sada svo moje iskustvo može da stane u tri rečenice:

1. Latice cveća se suše pod pritiskom, u jednom sloju, između dva papira bloka broj 5, a to između debljeg sloja novina istog formata. Svaki dan se novine menjaju (one apsorbuju vlagu iz papira) a iz papira se ništa ne dira, ni ne otvara nedelju dana.

2. Osušeno cveće se čuva, takođe u jednom sloju, u sistematizovanom herbarijumu što omogućuje efikasan rad.

3. Latice se lepe na podlogu (pergament, papir, karton, lesonit), ili se samo postavljaju na samolepljivu podlogu a prazan prostor između latica popunjava mlevenim čajem. Lak za drvo daje jači intezitet boja i konzervira.

Ova tehnika zahteva mnogo strpljenja i ima više pripremnih faza: prikupljanje materijala, sušenje i formiranje herbarijuma po vrsti, boji i teksturi materijala. Za ovu fazu bitna je urednost i sistematičnost. Svaki herbarijum, kao knjiga, ima naslov, obeležene strane i sadržaj.

Za izradu slike nije neophodan crtež preko koga biste lepili materijal. Dovoljna je okvirna ideja. Čarolija nastaje kada počnete da radite. Materijal priča svoju priču. Ideja izmiče. I tu je potrebno strpljenje i ljubav prema ovoj tehnici. Na kraju – iznenađenje!

Za sliku malog formata potebno je najmanje deset sati rada: odabir materijala, lepljenje, konzerviranje lakom, uramljivanje.

U ovoj tehnici najvažnije je odabrati postojan materijal (poljsko cveće je najbolje; ruže, sem crvene, gube boju). Priprema materijala zahteva veliko iskustvo u vezi vremena branja (podne, po suvom vremenu), načina presovanja (pod različitim pritiskom u zavisnosti od otpornosti pigmentne opne koja ne sme da pukne), čuvanja (suva i provetravana prostorija) i lepnjenja (lepak za drvo je najbolji).

I pored dobro očuvane boje prilikom sušenja i pravilnog zastakljivanja (da ne dopire vazduh) biljke s godinama gube kolorit. Jednostavno - boje nestaju... Žalosno. Kao i život. Sve nekako bledi i sliva se u boje jeseni. A može i da se kaže - sve dobija boju zlata. Zavisi od pogleda.

Imam veoma stare herbarijume i koristim samo materijal koji je "odležao" bar 2-3 godine. Tada su promene boja na slici svedene na minimum. Ipak, ovo su žive slike iako od suvog cveća. Promene boja se uočavaju - neke na bolje, a neke promene, kada cela kompozicija postaje smeđa, vas razočaraju i gubi se motivacija za dalji rad.

Preporučujem da se slike u ovoj tehnici naprave za "sezonu-dve", da se izvade iz rama, pa opet neko drugo cveće...


Nadica Janić

IZRADA FROTAŽA OD CVEĆA

"Pravreme" 
(frotaž na papiru; 24 x 30 cm)
Autor: Nadica Janić

Osnovne pojmove o ovoj tehnici sam davno pročitala istražujući slikarske tehnike. Do pravljenja slika - frotaža od cveća sam došla ličnim iskustvom sušeći cveće za fito-kolaž. Deblji i sočni cvetovi su ostavljali boju na papiru za presovanje. Posebno me je iznenadio efekat perunike. Ona se ne presuje, ali ja sam probala i umesto ispresovanog cveta dobila sam zgnječenu masu i predivne boje na papiru.

Izrada frotaža od cveća je divna igra, čarolija... Otisak je iznenađujuće zanimljiv i budi mnoge asocijacije.

U vreme cvetanja perunike nastaju ovi radovi. Perunika može i da se zamrzne i kasnije, u slobodnom vremenu, pravi frotaž.

Izrada frotaža:

- blok br. 5;
- najlon za umotavanje;
- blumen presa (dve daske sa šrafovima kojima se steže hartija i cveće).

Između papira se ređaju raznobojne perunike. Nekoliko dana, upakovano u najlon i pod pritiskom u blumen presi, stoji da bi hartija upila boje.

Papir sa utisnutom bojom se suši pod pritiskom između debljeg sloja novina koje se menjaju svaki dan. Za nedelju dana frotaži su gotovi.

Nadica Janić