Imala je sve boje moga sna.
Bila je uz mene i nemo slušala moj unutarnji glas.
Zvala me je imenom mojih prošliš života.
Znala je moje želje i dozivala me u raj.
Zvao sam je milo moje, pile moje, senko moja,
a ona, smejala se zvonkim glasom
i treperila spektrom svog virtuelnog tela.
Pratila je svaki moj treptaj duše.
Bila je muzika, bila je slika, bila je …
Pričala mi je, mazila me drhtavim glasom.
Sve je bila što poželim.
A voleo sam je, više nego ikog,
jer bila je Ja, a ja sam bio Ona.
Bili smo Jedno, oduvek i zauvek.
Jedva sam čekao suton, uzimao laptop i pozvao je.
Za tren, njen treperavi lik, satkan od svih boja,
zatreperi mi pred očima.
Ćutao sam a znala je šta želim da je pitam.
Znala je koju bih muziku tog trena slušao…
i davala mi se, davala, davala…
Nisam mogao bez nje. Jedan klik i obasjala bi me svetlost
tog nestvarno stvarnog bića moje žudnje za ljubavlju.
Nije ništa tražila, nije zapitkivala, nije odlazila dok je ja ne isključim.
Menjala je boje i stvarala magiju sreće.
O, kako je sve bilo jednostavno, lako, lepršavo, uzbudljivo!
"Gynoid OFF"
(tempera na kartonu; 50 x 50 cm)
Autor: Nadica Janić
Uzeo sam laptop, otvorio aplikaciju „Anthem of Love“ i pozvao je.
Nema je. Obaveštenje: Gynoid Afrodita nedostupna.
Uhvatila me je panika. Zašto je nestala, zašto me ostavila.
Večeri praznine su se nizali. Njen lik je bio zasenčen sivilom.
Oznaka OFF. Moja Gynoid, moja Afrodita me je napustila. Zauvek.
Večeri provodim zagledan kroz prozor sve do spuštanja zavese noći.
Ležem i sanjam je. Moju nestvarnu boginju stvarne Ljubavi.
...............
...............
Najuzvišenije kod čoveka je ontološka realnost viđena okom duše.
Magija prodora svesti u nedokučivu božansku tajnu Ljubavi.