"FLUID" II
(akril na kartonu; 50 x 50 cm)
Autor: Nadica Janić
Ime Zigmunt Bauman (1925-2017) obeležava savremenu društvenu teoriju. Poznat je sociolog. Rođen je u Poljskoj. Nemačka okupacija Poljske 1939. godine primorala je njegovu porodicu na emigraciju u tadašnji Sovjetski Savez. Po povratku u Poljsku Bauman studira sociologiju da bi po ukidanju sociologije započeo studije filozofije.
Zigmunt Bauman postaje kritičar komunističke vlasti u Poljskoj. Kratko vreme predaje na Univerzitetu u Tel Avivu, a kasnije se trajno nastanio u Velikoj Britaniji. Od tada počinje njegov plodotvorni rad. Objavio je oko šezdeset knjiga i oko stotinu članaka. Izuzetan je sociolog koji je izučavao aktuelna društvena, kulturna i politička dešavanja. Značajna je serija knjiga u čijem se naslovu javlja ključni Baumanov pojam fluidnosti. Fluidnost je engleska reč i znači tečno, neuhvatljivo, bezoblično, fleksibilno.
FLUIDNI ŽIVOT
Fluidni život je nepostojan život koji se odvija u uslovima stalne neizvesnosti. Najakutnije i najtvrđe brige koje opsedaju takav život su strah da ćete biti zatečeni na spavanju, da nećete stići da uhvatite korak sa događajima koji se brzo smenjuju, da ćete zaostati i da ćete prevideti „upotrebiti do“ datum, da ćete biti natovareni stvarima koje posedujete a nisu više poželjne, da ćete propustiti trenutak koji signalizira promenu pravca pre nego što se pređe tačka bez povratka. Fluidni život je niz novih početaka – a baš zbog toga su brzi i bezbolni završeci, bez kojih su novi počeci nezamislivi, ti koji u njemu najčešće predstavljaju najteže trenutke i najneprijatnije glavobolje. Među umećima fluidnog modernog življenja i među veštinama potrebnim za praktikovanje tih umeća, odbacivanje stvari ima prioritet nad njihovim sticanjem.
„Fluidni život“ i „fluidna modernost“ su blisko povezani. „Fluidni život“ je onaj život koji se uglavnom vodi u fluidnom modernom društvu. „Fluidna modernost“ je društvo u kome se uslovi pod kojima njegovi pripadnici deluju menjaju brže nego što je potrebno da se načini delovanja konsoliduju u navike i rutine. Fluidnost života i fluidnost društva se uzajamno pothranjuju i potkrepljuju. Fluidni život, baš kao i fluidno moderno društvo, ne mogu dugo zadržati isti oblik, niti pravac.
Zigmunt Bauman
Zapanjujuća krhkost ljudskih veza, osećanje nesigurnosti koje ona izaziva, i sukobljene želje koje to osećanje podstiče, želje da se veze učvrste, a opet da ostanu labave, je ono što ova knjiga pokušava da razreši, zabeleži i pojmi. Glavni junak ove knjige su ljudske veze. Centralni likovi knjige su muškarci i žene, naši savremenici, koji očajavaju jer su prepušteni sopstvenoj domišljatosti, koji osećaju da mogu lako biti odbačeni, žudeći za sigurnošću zajedništva i za pruženom rukom na koju mogu računati u nevolji i očajnički želeći da stupe u veze; a opet zaziru od stanja „povezanosti“, a pogotovu od stanja „stalne“ povezanosti, da ne kažemo povezanosti zauvek – pošto se plaše da takvo stanje može doneti teret i izazvati napore koje, po njihovom mišljenju, niti mogu niti žele da podnesu, i tako im ograničiti slobodu koja im je potrebna da bi – tako je, pogodili ste – bili u vezi…
U našem svetu neobuzdane „individualizacije“, odnosi imaju dva lica. Oni lebde negde između lepog sna i noćne more, i ne vidi se kada jedno prelazi u drugo. Najveći deo vremena ove dve predstave kohabitiraju – iako na različitim nivoima svesti. U fluidnom modernom životnom okruženju, ljudske veze su možda najčešća, najakutnija, najupečatljivija i najproblematičnija otelotvorenja ambivalentnosti. Ova knjiga je posvećena rizicima i strepnjama života zajedno i odvojeno, u našem fluidnom modernom životu.
Zigmunt Bauman
Dok se zlo kao takvo (što je predmet našeg istraživanja) može videti kao stalni, neodvojivi saputnik ljudskog bitisanja, njegovi oblici i načini delanja, naročito u njegovom današnjem fluidnom otelotvorenju, predstavljaju nove fenomene; zaslužuju da budu tretirani odvojeno, čime se upravo njihova novina stavlja u centar pažnje. Priroda svih fluida je takva da nisu u stanju da dugo zadrže nijedan od oblika koje preuzimaju. Fluidi su stalno in statu nascendi – uvek „u nastanku”, a ne u konačnom obliku: to je osobina koju je pre više od dve hiljade godina primetio Heraklit, rekavši da niko ne može dva puta da zakorači u istu reku, kako kaže Platon u svom dijalogu Kratil. Kada nam je namera da je predstavimo što je potpunije moguće, ono što možemo – i treba – da uradimo jeste da otkrijemo izvor te reke, njene najveće pritoke i putanju njenog korita (ili, ako slučaj to zahteva, njegove višebrojne putanje, koje postoje paralelno ili alterniraju), i da ih obeležimo na mapi (i onda kada smo svesni da je ono što ćemo time postići više trenutna predstava nego zaključna, trajna slika datog fenomena). To je upravo ono što pokušavamo da uradimo u ovoj knjizi: da na mapi na najpotpuniji mogući način ucrtamo one izvore zla koji su trenutno najobilniji i pratimo što veći broj njegovih putanja u našem društvu kakvo je ono sada – fluidno-moderno, deregulisano i dezorganizovano, atomizovano i individualizovano, fragmentisano, razglobljeno i privatizovano potrošačko društvo. Svakako, s obzirom na odlike predmeta, rezultat treba da se posmatra kao izveštaj o putovanju ka otkriću koje i dalje traje. Ukratko, naš razgovor se bavi posebnim, fluidno-modernim tipom zla – tipom zla koje je zlokobnije i prevrtljivije od drugih istorijskih manifestacija zla jer je rasparčano, pulverizovano, razglobljeno i raspršeno; zlo koje se izuzetno razlikuje od tipa zla koje mu je neposredno prethodilo, koje je stremilo ka tome da bude koncentrisano i sabijeno, i koje se centralno primenjivalo.
Leonidas Donskis, Zigmunt Bauman
Tekst iz knjiga:
FLUIDNI ŽIVOT, FLUIDNA LJUBAV i FLUIDNO ZLO
Izdavač: Mediterran publishing
Izvor:
Priredila: Nadica Janić
%20%20Foto%20Nadica%20Jani%C4%87.JPG)
