Dok Bog još nije stvorio svet, a imao je nameru da ga stvori, okupila su se oko njega 22 slova jevrejskog alfabeta, i svako je slovo, prema drevnoj priči, molilo Boga da sa njim započne stvaranje sveta. Tako je T (tav), poslednje slovo, reklo Bogu:
- Gospodaru sveta, neka bude volja tvoja, da počneš stvaranje sa mnom, jer će mojim slovom početi Tora koju ćeš dati Izraelu. A Tora je nešto najsvetije.
- Ne, odgovorio je Bog, jer kad dođe vreme, tebe ću staviti na čelo ljudi kao znak smrti.
Pretposlednje slovo Š molilo je da sa njim počne stvaranje sveta jer i božje ime - Šadaj, počinje slovom Š. Bog nije prihvatio jer slovom Š počinje i reč šeker, što znači laž. K je odbačeno jer i kletva - kelala počinje slovom K. Tako su se ređala i ostala slova, ali bez uspeha.
Slovo L reklo je Gospodu da luhot - zavetne ploče koje je Mojsije dobio, počinju na L, ali je zaboravilo, odgovorio je Gospod, da je te ploče Mojsije razbio u paramparčad, jer su Izraelci u njegovoj odsutnosti počeli da se klanjaju zlatnom teletu.
Na kraju, govori priča, Bog je prihvatio slovo Alef, sa kojim je započeo Deset Anlohi: Ja sam Gospod Bog tvoj...
ALEFBET - Tav
(kaligrafija, pesak na lesonitu; 50 x 50 cm)
Autor: Nadica Janić